AktuelnostiLjudiNa današnji dan

Rođen je Oskar Davičo

Na današnji dan, 18. januara 1909. godine u Šapcu je rođen pesnik nadrealista i književnik Oskar Davičo. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, posle čega je išao u Šabačku gimnaziju, pa u više razrede u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Još kao učenik počeo je da objavljuje priče, a sa Đorđem Jovanovićem izdao je časopis „Okno“, čiji je jedan broj došao do profesora u gimnaziji, zbog čega je Davičo izbačen iz škole, te je poslednje razrede završio privatno, a 1926. godine otišao je u Pariz na studije romanistike na Sorboni. Ipak, zbog nedostatka novca, bavljenja raznim drugim poslovima, kao i posećivanja mitinga Komunističke partije Francuske, za dve godine boravka u Parizu nije polagao ispite i davao godine, pa se 1928. vratio u Beograd i upisao francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu, koji je ekspresno za godinu i po dana završio. U to vreme je sa Đorđem Jovanovićem i Đorđem Krstićem pokrenuo i časopis „Tragovi“, radio na okupljanju beogradske grupe nadrealista i učestvovao u stvaranju almanaha „Nemoguće“. Po diplomiranju, 1930. godine postavljen je za profesora francuskog jezika i jugoslovenske književnosti u Šibeniku, odakle je zbog prisnih odnosa sa učenicima otpušten posle tri meseca. Vratio se tada u Beograd i bio jedan od izdavača nadrealističke revije „Nadrealizam danas i ovde“, kao i honorarni nastavnik u gimnaziji iz koje je pet godina ranije isključen. Naredne godine dobio je profesorsko mesto u Bihaću, gde je pored tog posla postao i sekretar Mesnog komiteta KPJ, zbog čega je 1932. godine bio uhapšen i osuđen na kaznu od pet godina zatvora, koju je odslužio u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici. Po izlasku iz zatvora živeo je u Beogradu i bio jedan od urednika časopisa „Naša stvarnost“, ali je već naredne 1938. godine ponovo uhapšen, te je posle toga otišao na Kopaonik, pa u Zagreb, gde je sarađivao sa Krležom, a odatle po partijskom zadatku u Split 1941. godine, u kome je po nečijoj dojavi bio u avgustu uhapšen. Snalažljivošću i igrom slučaja završio je u italijanskom logoru za Jevreje na Korčuli, umesto u zatvoru za komuniste, jer je neko njegovo ime napisano ćirilicom prepisao kao Ostap Daburo, te ga agenti koji su tražili Daviča nisu našli ni na jednom spisku. Sa Korčule je prebačen u Lombardiju, odakle je uspeo da pobegne 1943. godine i onda se nekako preko Dalmacije dokopa partizana i Prve proleterske brigade, sa kojom je prošao Bosnu, Crnu Goru i ponovo stigao u Srbiju. Nakon oslobođenja, bio je član Saveta federacije, prvi sekretar Udruženja književnika Srbije, radio je u novoosnovanom „Tanjugu“, zatim u „Borbi“, pa u „Glasu“, išao je u Nirnberg na suđenje nekim od ratnih zločinaca, boravio je u Trstu i bio u Grčkoj među Markosovim partizanama, o čemu je 1947. godine objavio i putopis, posle čega je napustio novinarstvo i potpuno se posvetio književnom stvaralaštvu. Sarađivao je sa mnogim časopisima i neke do njih poput „Nove misli“, „Dela“ i „Dalje“ uređivao. Kao pesnik, Davičo je između dva rata pripadao grupi levičarskih pesnika nadrealista, čija poezija pored moralnog angažovanja, otkriva nova polja osećajnosti i saznanja. Kao prozni pisac razvio se u toku i posle rata i zauzeo mesto jednog od najznačajnijih avangardnih pisaca u savremenoj književnosti. Pesme su mu širokog spektra i motiva, od revolucionarnih i patriotskih do ljubavnih i misaonih, a posebno se ogledao u eksperimentima jezičkih struktura, te je njegovo stvaralaštvo značajano i u poetsko-lingvističkom pogledu. Kao žustar polemičar i pamfletist, bio je jedan od ključnih aktera u sukobu između modernista i tradicionalista u našoj posleratnoj književnosti. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda, Zmajeva nagrada, NIN-ova nagrada, Sedmojulska nagrada, Šantićeva nagrada, Njegoševa nagrada, Nagrada Branko Miljković, Disova nagrada, Nagrada AVNOJ-a, Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem i druge. Neka od njegovih dela su zbirke pesama Višnja za zidom, Nastanjene oči, Kairos, Tropi, Trema smrti; poeme Zrenjanin, Čovekov čovek, Trg eM; proza Senke oko kuće; romani Pesma, Beton i svici, Radni naslov beskraja, Ćutanje, Gladi, Tajne, Bekstva, Zavičaji, Gospodar zaborava; eseji Poezija i otpori, Pre podne, Pročitani jezik i druga. Oskar Davičo preminuo je 30. septembra 1989. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.

Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:
1939. godine od povreda je preminuo lekar Dragiša Mišović.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

Izložba Naj@Zaječar u Somboru ispred zgrade Županije
Prethodni članak

Otvorena je izložba Naj@Zaječar u Somboru

Spomenik Milovanu Glišiću
Naredni članak

Rođen je književnik Milovan Glišić