На данашњи дан, 13. марта 1871. године у селу Рамаћ, као Живко Петровић, рођен је високи официр српске војске, дивизијски генерал југословенске војске, професор, управник Војне академије, војни писац и академик Живко Павловић. После основне школе коју је завршио у Церовцу, ишао је у Крагујевачку гимназију и потом у Војну академију. Презиме је променио у знак захвалности према свом стрицу Павлу, који је бринуо о њему док се школовао, те је тако постао Павловић. Школовање је завршио као артиљеријски потпоручник септембра 1892. године, као седми у рангу од педесет питомаца, у време када је професор на тој академији био млади официр Степа Степановић. По завршетку Академије, Живко је био водник, а онда је 1894. године уписао Вишу школу Војне академије и у наредном периоду прошао све дужности од водника у Моравском артиљеријском пуку, до командира батерије. Једно време је био на генералштабној припреми у Београду, а 1902. године је послат на усавршавање у Берлин. После повратка из Берлина постао је ордонанс официр краља, па ађутант краљевића Ђорђа, професор Александра Карађорђевића од 1908. до 1911. године, да би још од 1910. године па до почетка Првог балканског рата био начелник Оперативног одељења Главног генералштаба. Био је међу четворицом најближих Путникових сарадника, унапређен је у генералштабног пуковника, био је члан делегације која је закључивала мир у Лондону, а након Брегалничке битке одбио је Путников предлог да буде унапређен у чин генерала. Током Првог светског рата био је помоћник начелника Штаба Врховне команде, руководио је мобилизацијом, замењивао је Радомира Путника и руководио повлачењем српске војске кроз Албанију и Црну Гору. Дошао је потом у сукоб са Живојином Мишићем приликом планирања Солунског фронта, те његов план није усвојен. Као командант Шумадијске дивизије учествовао је у победи на Кајмакчалану 1916. године, после чега је смењен и послат на лечење од маларије. Од 1917. године до 1919. био је војни аташе у Атини, а исте године је унапређен и у чин генерала, и постао је управник Војне академије у Београду, да би наредне године постао помоћник команданта Прве армијске области и командант Јадранске дивизијске области. Пензионисан је три године касније, а на предлог Јована Цвијића изабран је за редовног члана Српске краљевске академије. Поред највиших домаћих и страних одликовања био је и члан Академије друштва за међународну историју у Паризу, као и члан Латинске академије за науку, књижевност и уметност, а написао је и неколико војних студија. Живко Павловић умро је 25. априла 1938. године у Београду и уз највеће почасти и велики број људи који су пратили поворку улицама града након опела у Вазнесењској цркви, сахрањен је на Новом гробљу, а данас се поред улица у многим нашим градовима, по њему зове и касарна у Смедеревској Паланци.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1903. године рођен је геолог и академик Коста Петковић;
1926. године рођен је академски сликар Милош Гвозденовић;
1965. године рођена је глумица Весна Тривалић;
1975. године умро је књижевник и нобеловац Иво Андрић.