Рођен је официр, писац и редитељ Станислав Краков
На данашњи дан, 19. марта 1895. године у Крагујевцу је рођен српски официр, новинар, књижевник и филмски редитељ Станислав Краков. Школовао се у Књажевцу, Зајечару и Београду, а са седамнаест година се 1912. године, по избијању Првог балканског рата, пријавио као добровољац у четнички одред Војводе Вука, пошто је био премлад за редовну војску. Учествовао је и у Другом балканском рату и био рањен, после чега се уписао на Војну академију, па је као тек свршени питомац 46. класе Ниже школе Војне академије 1914. године кренуо у Први светски рат. Током њега се повлачио преко Албаније, освојио Кајмакчалан, и поново био рањаван. У та три рата био је наводно рањен укупно седамнаест пута, а за војничке заслуге примио је и велики број одликовања. После рата је завршио права и бавио се новинарством. Радио је за лист „Време“ и потом био његов уредник, као и уредник часописа „Наша крила“, „Политике“ и директор Радио-Београда. Написао је и два романа, путопис, књигу приповедака, као и неколико историјско-публицистичких дела, а аутор је и документарног филма Кроз земљу наших царева и краљева и филма За част отаџбине, оба из тридесетих година прошлог века. Током Другог светског рата подржавао је генерала Милана Недића, који му је био ујак, и био уредник недићевских новина, па је по ослобођењу емигрирао и остатак живота провео у иностранству, претежно у Француској, где је једно време живео и под лажним именом. У Југославији је, наравно, осуђен због колаборације. Тако је 15. децембра 1968. године, као издајник и народни непријатељ, у Паризу живот завршио човек који је био носилац Ордена белог орла са мачевима 4. степена, две Медаље за храброст, Албанске споменице, Крста милосрђа и још неких ратних одликовања која је добио борећи се за Србију.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1925 године рођен је један од најпознатијих српских наивних сликара, Сава Стојков;
1957. године рођен је глумац Борис Комненић;
2008. године умро је фудбалер и прва „Звездина звезда“ Рајко Митић.