На данашњи дан, 2. октобра 1867. године у Алексинцу је рођен будући научник, професор и политичар Коста Стојановић. У родном граду је завршио основну школу и ниже разреде гимназије, док је више завршио у Нишу, после чега је дипломирао математичке науке на Филозофском факултету Велике школе у Београду. Године 1890. положио је професорски испит и запослио се као професор математике у Нишкој гимназији, и убрзо објавио рад „Атомистика – Један део из филозофије Руђера Јосифа Бошковића”. Након три године успео је да добије стипендију и оде у Париз, где је учио од водећих француских математичара и постао члан Историјског друштва, као и Астрономског друштва Француске. Радио је затим као професор у Другој београдској гимназији и једно време боравио на докторским студијама у Лајпцигу, да би последње године XIX века, поставши народни посланик Нишког округа, ушао у политику. После Мајског преврата постао је хонорарни наставник на Великој школи, а 1905, по оснивању Београдског универзитета, ванредни професор математичке физике, али је своју академску каријеру коначно прекинуо следеће године, када је изабран за Министра народне привреде Краљевине Србије. Током Царинског рата са Аустроугарском, Стојановић је пронашао нова тржишта за српску робу и успео да отвори мноштво агенција широм Европе, Африке и Азије, и тако омогући Србији да из тог сукоба изађе чак јача и развијенија него пре. Почетак Првог светског рата дочекао је у Београду, али је већ на пролеће 1915. године отишао за Рим, те је рат провео углавном у Италији и Француској, покушавајући да искористи своје политичке везе, а основао је и „Клуб народних посланика“ који су се залагали за стварање југословенске државе, те је лета 1916. године учествовао  на Другом заседању Народне скупштине на Крфу, одакле се надао да ће моћи поново да се врати у Србију, али се услед развоја ситуације на Солунском фронту вратио у Париз. Ту је 1919. године, као члан финансијске и економске делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца учествовао на Париској мировној конференцији, а урадио је и прорачун ратне штете. По настанку нове државе обављао је функцију Министра пољопривреде, од октобра 1919. до фебруара 1920. године, у влади Љубомира Давидовића, да би потом поново био биран за министра финансија. Коста Стојановић умро је изненада, 3. јануара 1921. године и сахрањен је на београдском Новом гробљу, а поред осталог, данас се сматра човеком који је у економску науку увео математички метод на принципима математичке феноменологије и иступио као један од претходника кибернетике, не само код нас, већ и међу другим словенским народима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1946. године Зрењанин је добио данашње име;
1947. године основана је Балетска школа „Лујо Давичо“;
1969. године рођена је певачица Беби Дол.