ЉудиНа данашњи дан

Рођен је Милош Црњански

На данашњи дан, 26. октобра 1893. године у Чонграду је рођен један од најзначајнијих српских књижевника, Милош Црњански, чија породица потиче из Иланче у Банату. Основну школу и гимназију завршио је у Темишвару, а пошто је у том периоду остао без оца, даље школовање омогућио му је богати ујак Васа Вујић из Беча, који га је уписао на Експортну академију у Ријеци. Ту је учио и италијански, мачевање и тренирао фудбал, али је убрзо напустио Ријеку и отишао код ујака у Беч. Прва песма Судба, објављена му је још за време школовања 1908. године у сомборском листу „Голуб“. Током Првог светског рата је као аустроугарски војник прво био на Источном фронту, у Галицији, а по положеном испиту за официра и на италијанском фронту. То младалачко ратно искуство даће печат читавом његовом стваралаштву. У више наврата је боравио у болницама у Опатији и Ријеци, чиме је избегао веће учешће у борбама, а 1918. године уписао је Експортну академију у Бечу. Пред крај рата укључио се у књижевни живот Загреба и ту објавио највећи део своје лирике. Након завршетка рата дошао је у Београд, где је уписао Филозофски факултет , учествовао у културном животу престонице, био у првим редовима авангарде и уредник првог модернистичког часописа „Дан“, као и писац једног од водећих манифеста младих, Објашњење Суматре. Ту се упознао и са Видом Ружић, ћерком угледног професора, књижевника, министра и државног саветника Добросава Ружића, са којом се 1921. године и венчао. Те године боравио је у Француској и Италији, а по повратку у Југославију запослио се у гимназији у Панчеву, где је предавао српски језик, књижевност и гимнастику. Наредне године прелази у Београд и почиње да предаје историју и српски језик у IV гимназији, као и да се бави новинарством и пише за многе листове, а у „Српском књижевном гласнику“ излазе му први наставци романа Сеобе. Године 1928. као аташе за штампу амбасаде наше земље отишао је на годину дана у Берлин, после чега је неколико година путовао по Европи, извештавао из Шпаније и 1934. покренуо лист Идеје, који је после тридесет два објављена броја престао да излази, а у којем су поред осталих сарађивали и Андрић, Винавер, Исидора Секулић и Александар Белић. У периоду од 1935. до 1941. године радио је као дипломата у Берлину и Риму, а извештавао је и о Шпанском грађанском рату. По избијању Другог светског рата у Југославији, заједно са члановима римског посланства напустио је Италију, и преко Шпаније стигао у Лисабон, одакле је током лета отишао за Лондон да буде службеник у Дирекцији за информативну службу при емигрантској Влади Краљевине Југославије. По завршетку рата напустио је дотадашњу службу и 1951. године постао један од првих Срба који је тражио и добио британско држављанство. То му, међутим, није помогло да поправи финансијску ситуацију. Радио је као књиговођа обућарске радње, разносач књига и био дописник из Лондона за часопис El economist, који је Стојадиновић издавао у Буенос Аиресу. Живео је заједно са женом једно време на имању Леди Пеџет и стекао диплому Лондонског универзитета, као и диплому за хотелијерство и менаџмент. Током емиграције настају између осталог друга књига Сеоба, као и Ламент над Београдом. Године 1965. Црњански се вратио у Југославију, где је 12 година касније, 30. новембра 1977.године преминуо у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а према сопственој жељи његова заоставштина припала је Народној библиотеци Србије. Задужбина Милоша Црњанског, од 1981. године, двогодишње додељује награду писцу за прву књигу објављену на српском језику, која се састоји од одређеног новчаног износа, повеље и медаље са пишчевим ликом. Најзначајнија дела, поред већ споменутих, су: Лирика Итаке, Маска, Конак, Никола Тесла, Дневник о Чарнојевићу, Кап шпанске крви, Код Хиперборејаца, Љубав у Тоскани, Књига о Немачкој, Ембахаде, Књига о Микеланђелу и преводи Антологија кинеске лирике и Песме старог Јапана.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1949. године рођен је кошаркаш и тренер Зоран Мока Славнић;
1961. године Иво Андрић је добио Нобелову награду за књижевност.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Marko_vukobrat_jaric
Претходни чланак

Умро је физичар Марко Вукобрат Јарић

Владимир Ћоровић
Наредни чланак

Рођен је историчар и академик Владимир Ћоровић