На данашњи дан, 21. јуна 1878. године у Чачку је рођен математичар, политичар и један од оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије, Филип Филиповић. Након завршене основне школе и седам разреда гимнаије у Чачку, матурирао је у Београду и после двогодишњих студија на Техничком факултету Велике школе у Београду, отишао на даље школовање у Петроград, где је наставио студије на Физичко-математичком факултету Петроградског универзитета и завршио их 1904. године, истакавши се у научном раду као професор математике. Био је под утицајем идеја Светозара Марковића и Димитрија Туцовића, те је приступио револуционарном радничком покрету, а потом и бољшевицима у Русији, где је учествовао у демонстрацијама 1905. године. У Србију се вратио 1912. године, али је током Првог светског рата био интерниран у Аустрију. После рата је био у самом врху Социјалистичке радничке партије Југославије и тих година развијао је широку и интензивну делатност на пропагирању идеја социјализма, те је више пута хапшен и прогањан. Августа 1920. године изабран је за председника општине Београд и народног посланика Ваљевског округа у скупштини Краљевине СХС. Ипак, није постао председник београдске општине, пошто је одбио да положи заклетву на верност краљу Александру, а 1921. године, после неуспелог атентата на краља, ухапшен је заједно са осталим члановима руководства КП Југославије и на „Видовданском процесу“ осуђен због револуционарне делатности на две године затвора, које је издржао у Пожаревцу. Од 1924. године живео је у емиграцији, а 1937. године, током Стаљинових чистки, ухапшен је у Москви и потом погубљен. Поред  мноштва  теоријских и других чланака у партијској штампи, написао је и неколико књига као што су Развитак друштва у огледалу материјализма, Балкан и међународни империјализам и стручно дело Педагогија математике, а 1980.године о њему је снимљен и филм са Берчеком у главној улози.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1837. године, издавање „упута“ из канцеларије кнеза Милоша за лечење у Сокобањи, сматра се почетком организованог туризма у Србији;
1966. године рођен је пијаниста Иван Тасовац;
1991. године умро је српски економиста Зоран Пјанић, ректор и професор Београдског универзитета и председник Економског савета југословенске владе.