Na današnji dan, 17. aprila 1814. godine u selu Ugrini, na padinama severnog Velebita rođen je lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, Josif Pančić. Osnovnu školu je pohađao u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, pa višu školu u Zagrebu, odakle je otišao na studije medicine u Pešti, gde je i diplomirao 1842. godine. Proveo je potom dve godine u Banatu, gde se upoznao sa tamošnjom florom, obišao Deliblatsku peščaru, peo se na Karpate i u rudnicima video mnoge interesantne stene i minerale. Obišao je zatim Liku i primorje, pa se uputio u Beč, gde je proveo godinu dana i upoznao Vuka Karadžića, na čiji predlog je 1846. godine došao u Srbiju. Prvo je postao lekar u fabrici stakla u Jagodini, pa kontraktualni lekar i fizikus, a naredne godine je dobio premeštaj u Kragujevac. Godine 1850. primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, a nekoliko godina kasnije postavljen je za profesora Liceja u Beogradu, kao i buduće Velike škole. Od tada je Pančić neumorno radio na proučavanju flore Srbije i bavio se istraživanjima faune kao i mineralogijom, te se smatra začetnikom čitavog niza bioloških disciplina  i prirodnih nauka uopšte. Objavio je značajne priloge o flori Bugarske i Crne Gore, i mnoge druge radove iz oblasti floristike i faunistike, poput Ptica Srbije i Riba Srbije, ali mu je ipak najvažnije delo Flora Kneževine Srbije sa dodatkom. Opisao je oko osamdeset vrsta biljaka, novih za nauku, među kojima najznačajnije mesto zauzimaju omorika, po njemu nazvana „Pančićeva omorika“ sa Tare, kao i dve endemo-reliktne vrste četinara „Ramonda serbica“ i „Ramonda nathaliae“, kojima se proslavio i u svetu. Pančić je i osnivač prve Botaničke bašte u Beogradu, koja se nalazila na Dorćolu blizu Dunava, i čiji je skoro čitav fond bio uništen posle dve katastrofalne poplave, posle čega se on intenzivno trudio da dobije novu lokaciju za Botaničku baštu, što se, nažalost, desilo tek godinu dana posle njegove smrti, kada je kralj Milan dodelio u tu svrhu imanje svoga dede Jevrema Obrenovića. Pančić je bio šest puta rektor Velike škole, predsednik Srpskog učenog društva i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, kao i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu i Mađarske akademije nauka. Biran je za narodnog poslanika, za člana i predsednika Glavnog prosvetnog saveta Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, i državnog savetnika Kraljevine Srbije, a za svoje zasluge odlikovan je Takovskim krstom i Ordenom Svetog Save. Ovaj veliki naučnik preminuo je marta 1888. godine u Beogradu, a po sopstvenoj želji njegovi posmrtni ostaci, i ostaci njegove žene Mileve, preneti su 1951. godine u sanduku od omorike i sahranjeni u mauzoleju na vrhu Kopaonika, od tada nazvanom Pančićev vrh. Nažalost, ovom mauzoleju koji je bio oštećen tokom NATO bombardovanja i koji je okružen žicom, skoro je nemoguće prići zbog strateškog vojnog značaja.

Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:

1919. godine umro je književnik Svetozar Ćorović;
1932. godine umro je profesor, književnik i dramaturg Rista Odavić;
1937. godine rođen je istoričar, profesor i akademik Andrej Mitrović;
1941. godine Kraljevina Jugoslavija je potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.