На данашњи дан, 11. септембра 1944. године у Витезовићима код Косјерића, рођен је књижевник Милован Витезовић. Након школовања у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду, завршио је Филолошки факултет и драматургију на Факултету драмских уметности. Радио је потом  као уредник у неколико ревија и гласила, и скоро петнаест година је, до 1991, био уредник играних серија РТС-а, да би тада постао главни уредник Уметничко–забавног програма. Ту је остао до 1999. године, а од 2001. предаје филмски и ТВ сценарио на Академији уметности у Београду. Његов књижевни опус обухвата романе, песме, афоризме, есеје, критике, филмске и ТВ сценарије, а његова дела налазе се како у десетинама домаћих и светских антологија поезија, проза и књижевности за децу, тако и у школској лектири, и то не само у нашој земљи. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића, а саставио је и неколико антологија. Витезовић је такође објавио и неколико збирки афоризама, који су често објављивани и у многим светским новинама, док је као сценариста урадио текстове за бројне серије и филмове, од којих су вероватно најпознатији „Шешир професора Косте Вујића“, „ Лајање на звезде“ и серија „Вук Караџић“, која је награђена Европском наградом за телевизију.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1880. године рођен је глумац Добрица Милутиновић;
1893. године рођен је писац Миодраг Борисављевић;
1914. године рођен је патријарх српски господин Павле;
1920. године рођен је археолог и академик Милутин Гарашанин;
1923. године рођен је композитор Василије Мокрањац;
1937. године почела је прва сајамска манифестација на Београдском сајму;
1940. године умро је др Милан Јовановић Батут, српски лекар, књижевник, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и његов први декан;
1957. године умро је композитор и професор Петар Стојановић;
2007. године умро је физичар, академик и потпредседник САНУ, Стеван Коички.