Рођен је књижевник Милован Глишић
На данашњи дан, 19. јануара 1847. године по грегоријанском, а 7. по старом јулијанском календару, у селу Градцу код Ваљева рођен је књижевник Милован Глишић, мада се негде може наћи и да се родио дан раније. У сваком случају, важније од самог датума је сетити се овог значајног писца и једног од зачетника реализма у српској књижевности. Како у његовом родном селу није било школе, прва знања стекао је од родитеља, оца гуслара и мајке која је била усмени приповедач. У Ваљеву је потом кренуо у основну школу, после чега је уписао Београдску нижу гимназију. Убрзо му је, међутим, по доласку у престоницу преминуо отац, па је Милован морао сам да се сналази. У то време је, поред похађања наставе, послуживао по имућнијим кућама, прао судове, забављао децу, и радио штошта друго не би ли се некако издржавао. Но, упркос свему томе био је добар ђак, налазио је времена да чита све што му је долазило под руку и још је успевао да учи стране језике – руски, немачки и француски. Гимназију је завршио 1870. године и када је почео да студира технику, постао је и уредник листа „Враголан“ и присталица идеја Светозара Марковића, због којих је две године касније, као противник режима, ухапшен. Након тога је напустио технички и прешао на филолошко-историјски одсек Велике школе, где је остао до 1875. године, када је после једне неправде, како је сам сматрао, заувек прекинуо студирање. Постао је помоћник уредника „Српских новина“, а исте године је и књижевни лист „Отаџбина“ штампао његове прве приповетке. Током српско-турских ратова, захваљујући знању страних језика, радио је као службеник Пресбироа, а после смрти Ђуре Јакшића 1878. године, Глишић је постављен за коректора државне штампарије. Три године касније постао је драматург београдског Народног позоришта, а потом, након краткотрајног пензионисања, 1900. године помоћник управника Народне библиотеке. У његовом књижевном раду најзначајнији део представљају сатире. Критички је посматрао и сликао живот села притиснутог бирократијом и зеленашима, и дао читав низ ликова оцртавајући значајне друштвене појаве и процесе. Приповетке у којима се види Глишићево изванредно познавање живота села и његових људи претежно су анегдотске, проткане хумором с народних извора. Нека од његових дела су: Глава шећера, Прва брзда, Рога, Редак звер, Злослутни број, Подвала, Свирач, Шетња после смрти и После деведесет година, прича у којој се можда и први пут у нашој књижевности помиње вампир, појава која има дугу традицију у нашем народу, и која је послужила као основа за Кадијевићев сада већ легендарни хорор филм „Лептирица“. Занимљиво је да је Глишић радио и преводе, те је са руског превео Гогољеве “Мртве душе” и “Тараса Буљбу”, “Обломова” од Гончарова, Толстојев “Рат и мир”, као и дела француске књижевности. Милован Глишић преминуо је од туберкулозе 1908. године у болници у Дубровнику, где је и сахрањен на православном гробљу Бониново, док се његов споменик уздиже данас у Ваљеву.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1785. године умро је српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника, Захарије Стефановић Орфелин;
1902. године рођен је историчар, један од највећих светских византолога и академик Георгије Острогорски;
1938. године умро је књижевник и академик Бранислав Нушић;
1945. године умро је војвода Петар Бојовић.