На данашњи дан, 18. септембра 1929. године у Битољу је рођен књижевник, књижевни критичар и академик Петар Џаџић. Филозофски факултет завршио је у Новом Саду, где је и докторирао. Као критичар, нарочито је био активан у периоду настајања модерне послератне књижевности. Био је уредник листа „Видици“ и часописа „Дело“, и стални критичар „НИН“-а, „Политике“ и ТВ Београд. Писао је студије, расправе, збирке критика и приређивао антологије, а нека од његових дела су студије „Иво Андрић“, „Бранко Миљковић или неукротива реч“, „Простори среће у делу Милоша Црњанског“, „Послератна српска критика“, збирка приповедака „Време непролазно“ и друга. Превођен је на многе стране језике, а добитник је и више књижевних награда, као што су Октобарска награда за студију „Бранко Миљковић или неукротива реч“,  „Ђорђе Јовановић“ за књигу „Критике и огледи“ или „Милан Богдановић“ за приказ књиге „Пешчаник“ Данила Киша. Петар Џаџић умро је 31. јула 1996. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1739. године потписан је Београдски мир, којим је Србија поново потпала под турску власт;
1950. рођен је новинар и војнополитички коментатор Мирослав Лазански;
2002. године преминула је Маргита Стефановић Маги, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе „Екатарина Велика“.