АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је књижевник Јован Хаџић

На данашњи дан, 19. септембра 1799. године у Сомбору је рођен књижевник Јован Хаџић.

Потицао је из богате и угледне породице. Основну школу је завршио на српском језику, а после тога је уписао једногодишњу немачку школу у Сремским Карловцима.

Након гимназије је студирао филозофију и права у Пешти, и још током студија показивао интересовање за антику и старогрчки језик, као и за римско право. У то време је почео и са писањем поезије под псеудонимом Милош Светић. Студије је наставио у Бечу, где је 1826. године стекао звање доктора права.

У Србију је дошао 1837. године, као један од водећих правника и политички противник кнеза Милоша. Био је значајна личност и у културном животу. Оснивач је Матице српске, уредник Летописа и у почетку сарадник Вука Караџића, са ким је касније дошао у сукоб око схватања књижевног језика.

Његов књижевни и научни рад је обиман, те се поред права бавио и поезијом, превођењем, историјом и филологијом. Као ученик Лукијана Мушицког, он је на прелазу са старог класицизма ка новијим песничким стремљењима чији су подстицаји допирали из немачке књижевности и наше народне поезије.

Писао је оде у славу истакнутих савременика, родољубиве, дидактичке песме, и показивао велико интересовање за политичку и епску поезију. Сматра се претходником како Змаја, тако и Радичевића, а преводио је дела античке и модерне класичне традиције: Хомера, Вергилија, Хорација, Шилера, Гетеа и других. Постао је један од најистакнутијих противника Вукове језичке реформе, а сукоб се завршио интервенцијом Ђуре Даничића, који је у свом делу Рат за српски језик и правопис дао аргументе против писања старом азбуком и правописом, а такође истакао и Хаџићеву нестручност у филологији.

Он је ипак до краја живота 1869. године у Новом Саду, наставио да користи старо писмо и да се противи реформи, што је вероватно и утицало на касније негативно гледање на њега и његов рад, иако му је утицај и значај у српској књижевности XIX века неспоран.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1850. године рођен је вајар Петар Убавкић;
1938. године роћен је сценариста и писац Гордан Михић;
1959. године рођен је оперски певач Оливер Њего;
1975. године умро је српски лекар инфектолог, професор Медицинског факултета у Београду, председник Српског лекарског друштва и академик Коста Тодоровић;
1999. године умро је српски филолог, лингвиста и редовни члан САНУ Павле Ивић;
2008. године умро је композитор и професор Петар Стајић;
2009. године умро је биолог и академик Душан Каназир.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

laz
Претходни чланак

Рођен је новинар и војнополитички коментатор Мирослав Лазански

Screenshot_1
Наредни чланак

ВЛАХО БУКОВАЦ: РУЂЕР БОШКОВИЋ (1919)