ЉудиНа данашњи дан

Рођен је један од највећих српских научника – Јован Цвијић

На данашњи дан, 11. октобра 1865. године у Лозници је рођен географ, академик и један од најзначајнијих српских научника, Јован Цвијић. После основне школе и ниже гимназије у родном месту, ишао је у гимназију у Шапцу, а потом је уписао Прву београдску гимназију, где је матурирао и био део чувене генерације о којој је писао Милован Витезовић. На Великој школи у Београду уписао је природно-математички одсек, а по завршетку 1888. године добио је место предавача географије у Другој београдској гимназији. Наредне године је као државни питомац почео студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету, где је наставу водило неколико научника светског реномеа, што је вероватно пресудно утицало на Цвијићеву даљу каријеру. Докторирао је 1893. године са дисертацијом под називом Das Karstphänomen (Крас), а овај његов рад и данас се сматра капиталним делом, а он утемељивачем новог геоморфолошког правца. Након повратка из Беча, 1893. године постао је редовни професор Велике школе у Београду, а убрзо потом и редовни члан Српске академије наука. По оснивању Београдског универзитета 1905. године постао је један од осам првих редовних професора, који су касније бирали друге колеге у звање редовних професора. У годинама које су уследиле Јован Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета, затим Српско географско друштво, био је ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије и почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Сматра се оснивачем научне географије, нарочито антропогеографије и геоморфологије у Србији, а посебан значај имају његови радови из морфологије и хидрографије динарског крша и других крашких предела, из тектонике и глацијације планина Балканског полуострва, затим студије о абразивном рељефу јадранског приморја, балканских котлина и поља, Шумадије и панонског басена, као и антропогеографски радови о југословенским земљама, са нагласком на миграционим кретањима народа и постанку и развитку насеља. Сматрао је да свет треба што више упознавати и задобијати чињеницама и што прецизнијим доказима о народима на Балкану. Тако је на позив чувеног француског географа Пола Видала, на Сорбони 1917. и 1919. године одржао низ предавања о балканским народима и земљама. Крајем 1918. године именован је од стране српске владе за првог експерта за етнографске границе, а наредне године и за председника територијалне секције у оквиру државне делегације на Мировној конференцији у Паризу, где је, између осталог, и захваљујући његовим научним аргументима и залагању одређена граница будуће државе, па су у њу ушли Банат, Барања, Далмација, Блед, Бохињ и Триглав. Нека од најзначајних његових дела, поред већ поменутих су: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Геоморфологија, Етногеографске карте југословенских земаља и друга. Током живота је примио велики број одликовања и признања, попут медаља географских друштава из Лондона, Њујорка и Париза за научне радове, почасних доктората неких од најпрестижнијих светских универзитета, чланстава у осам академија наука и шеснаест географских и природњачких друштава. По њему се данас називају многе улице и школе у Србији, једна врста шафрана, врх на планини Рудник, Географски институт Српске академије наука и уметности, једно од домаћих одликовања, његов лик се налази на нашим новчаницама, а у његовој породичној кући у улици Јелене Ћетковић налази се Меморијални музеј Јована Цвијића. Овај велики научник преминуо је 1927. године у Београду, у шездесет другој години живота, а сахрањен је на Новом гробљу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1579. године убијен је Мехмед паша Соколовић;
1806. године рођен је кнез Александар Карађорђевић;
1882. године покушан је атентат на краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви;
1930. године рођен је историчар и академик Димитрије Богдановић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Милан Јовановић Батут
Претходни чланак

Рођен је оснивач Медицинског факултета у Београду - Милан Јовановић Батут

nadezda
Наредни чланак

Рођена је сликарка и једна од оснивача Кола српских сестара - Надежда Петровић