ЉудиНа данашњи дан

Рођен је један од највећих српских археолога – Драгослав Срејовић

На данашњи дан, 8. октобра 1931. године у Крагујевцу је рођен један од најзначајнијих српских археолога и академик Драгослав Срејовић. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, потом је студирао на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао, а 1964. године и докторирао. На Филозофском факултету провео је и пуне четири деценије након што је дипломирао, па је тако још 1958. године постао асистент, доцент 1965, ванредни професор 1970, и редовни 1976. године. Оснивањем Одељења за археологију 1962. године долази на Катедру за Праисторијску археологију, где као предавач, а касније и као управник ове катедре остаје све до своје смрти. Био је члан САНУ и њен потпредседник у једном периоду, као и управник Одељења друштвено-историјских наука САНУ и директор галерије САНУ. Теренским истраживањима почео је да се бави на Косову, истражујући вишеслојно насеље и некрополу под тумулима у Карагачу код Житковца и некрополу у Доњој Брњици код Приштине. Бавио се питањем етногенезе Дарданаца на Косову, издвајајући овај народ у посебну скупину, одвојену од Илира и Трачана. Мада је прва искуства стицао на праисторијским налазиштима, своје прво самостално ископавање водио је на античком локалитету Дукља. У његовом раду издвајају се такође и ископавања код села Саса близу Сребренице, римске некрополе у селу Комини код Пљеваља, као и некрополе код Коловрата. Ипак, оно по чему је познат широј јавности, и са чиме је безмало идентификован су локалитети Лепенски вир и Гамзиград, који захваљујући његовим истраживањима и тумачењима представљају право благо не само српске, већ и европске културне баштине. Прве археолошке ископине Лепенског вира урађене су 1965. године а најзначајније мезолитске скулптуре пронађене су две године касније. Године 1971. завршило се са ископавањем и налазиште је премештено тридесетак метара више, да би се избегло потапање локалитета услед изградње хидроцентрале и акумулационог језера. Професор Срејовић је написао око две стотине научних радова, двадесетак монографија и посебних публикација, као и десетак мањих и већих каталога и водича, а за књигу Лепенски Вир – Нова праисторијска култура у Подунављу добио је Октобарску награду Београда 1970. године. Нека од значајнијих његових дела још су и: Europe First Monumental Sculpture, New Discoveries at Lepenski Vir; Уметност Лепенског вира, коаутор Љ. Бабовић; Речник грчке и римске митологије, коаутор А. Цермановић-Кузмановић; Римска скулптура у Србији, коаутор А. Цермановић-Кузмановић; Лексикон религија и митова древне Европе, коаутор А. Цермановић-Кузмановић и Царски маузолеји и консекративни споменици у Феликс Ромулијани, коаутор Ч. Васић. Добитник је многих домаћих и иностраних признања и награда, међу којима су Седмојулска и Вукова награда, као и чланство у Deutsches Archaeologisches Institutes у Берлину. Драгослав Срејовић преминуо је 29. новембра 1996. године у Београду, сахрањен је у родном Крагујевцу, а данас по једна улица у Крагујевцу, Београду и Новом Саду носе његово име, као и фондација за капиталне научне и уметничке пројекте Српске академије наука и уметности.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1912. године почео је Први балкански рат;
1923. године одиграна је прва кошаркашка утакмица у Београду, у данашњој школи „Краљ Петар Први“;
1964. године, представом „Мрешћење шарана“, отворен је Звездара театар.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

spomenik_i_kosturnica_braniocima_beograda_1914_1918
Претходни чланак

„... Наш пук је жртвован...“ - мајор српске војске Драгутин Гавриловић

Иво Андрић
Наредни чланак

Рођен је наш једини нобеловац - Иво Андрић