На данашњи дан, 9. марта 1920. године у Великој Лудини, у Хрватској, рођен је један од најбољих југословенских атлетичара свих времена Фрањо Михалић.

Био је десето од дванаесторо деце у породици, а када му је било три године преселили су се у Загреб, где је остао да живи до 1947. године.

Након основне школе je завршио графичарски занат и запослио се у штампарији Вјесника, све време се упоредо са тим бавећи спортом. Возио је бицикл за тим Олимпа и играо фудбал у Графичару, да би се након неколико озбиљнијих падова са бицикла прикључио атлетичарима Конкордије.

Захваљујући томе што је био врхунски спортиста, током Другог светског рата је дуго успевао да избегне одлазак у војску у тадашњој НДХ и прикључивање усташком покрету. Након завршетка рата, 1947. године је отишао на одслужење војног рока у Суботицу, где је и дошло до тога да се потпуно посвети атлетици.

Тада је за његов резултат на војничком такмичењу на три хиљаде метара сазнао Артур Такач и одвео га је у Партизан, који је тада имао најбоље услове за бављење атлетиком у читавој земљи.

Поред многих трка и победа које је остварио током своје дугогодишње каријере, Михалић је био освајач сребрне олимпијске медаље у маратону 1956. године у Мелбурну, док је у дресу Партизана више од двадесет пута рушио државне рекорде на 5, 10, 20 и 25 километара, а побећивао је и на Бостонском, Лондонском, Токијском, Московском, Миланском и Атинском маратону, где је поставио рекорд стазе од маратонског поља до олимпијског стадиона.

Такође је више пута и у различитим изборима проглашаван и за спортисту године у СФРЈ. Након сениорске каријере је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду и имао подједнако дугу и успешну ветеранску каријеру.

Такмичио се и побећивао у мини маратонима и много млађе од себе, али је након повреде колена на трци Цер-Шабац и потоње операције био принуђен да напусти трчање и пређе на брзо ходање, у чему је потом на стази од пет километара на ветеранским Балканским играма освојио три злата за тадашњу Србију и Црну Гору.

Фрањо Михалић је умро мало пре свог 95. рођендана, 14. фебруара 2015. године, и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1893. године рођен је географ, професор и академик Петар Јовановић;
1934. године рођен је ватерполиста и професор Милан Мушкатировић Гале;
1939. године рођен је вајар и професор Милун Видић;
1960. године рођен је један од најтрофејнијих кошаркашких тренера на свету и бивши играч Жељко Обрадовић;
1991. године у Београду су избиле велике опозиционе демонстрације;
2018. године умро је сликар и илустратор Милорад Мића Михајловић.