На данашњи дан, 20. јула 1932. године у Ђали је рођен историчар, професор и академик Василије Крестић. Након основне школе у родном месту и гимназије у Зрењанину, завршио је историју на Филозофском факултету у Београду, где је касније и докторирао. Радио је као доцент, па професор на истом факултету, а од 1981. године био је шеф катедре за националну историју Новог века, док је као редовни члан САНУ такође био и директор архива САНУ, члан Председништва САНУ, секретар Одељења историјских наука и кандидат за председника. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Бавио се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје, а посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова, а међу значајнијима је Срби у Угарској (1790-1918). Носилац је више друштвених награда и признања, а као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата. Од 1997. године је у пензији.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1785. године рођен је Јосиф Рајачић, митрополит и патријарх Српске православне цркве;
1917. године потписана је Крфска декларација;
1984. године умро је песник, надреалиста и дипломата Марко Ристић;
2012. године преминуо је електроинжењер Душан Косовац, један од пројектаната ТИМ рачунара, развијених у Институту Михајло Пупин у Београду осамдесетих година прошлог века и коришћених широм бивше Југославије од школских до војних установа.