ЉудиНа данашњи дан

Рођен је историчар, књижевник, политичар и академик Слободан Јовановић

На данашњи дан, 3. децембра 1869. године у Новом Саду је рођен историчар, књижевник, политичар и академик Слободан Јовановић. Породица се убрзо преселила у Београд, где је потом ишао у школе и завршио Прву београдску гимназију, након чега је боравио у Минхену и Цириху, и студирао права у Женеви и Паризу. У Београду се 1892. године запослио као писар у Министарству иностраних дела, а већ наредне године је упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду. По повратку у Србију писао је чланке у листу „Ред“, „Српском погледу“ и „мостарској Зори“, био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ 1901. године, а 1897. године изабран је за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Године 1900. постао је редовни професор и на том месту остао до пензије, 1940. године. Био је и члан Српске краљевске академије. Током балканских ратова био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске, а након ратова је постављен за ректора Београдског универзитета. По избијању Првог светског рата поново је био у служби у Пресбироу, па је са владом и војском прешао Албанију и дошао до Крфа, где је поред осталих обавеза налазио времена и да пише. После рата професор Јовановић се 1919. године у Паризу налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на Конференцији мира. Са Богданом Поповићем је обновио излажење „Српског књижевног гласника“, а од 1928. до 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. После пуча од 27. марта 1941. године прихватио је место потпредседника владе. То је био и током избеглиштва у Лондону, а једно време је био и председник. У Лондону је остао да живи и пошто је рат био завршен, а 1946. године му је, у процесу генералу Драгољубу Михаиловићу, суђено у одсуству и осуђен је на двадесет година робије, губитак политичких и грађанских права, конфискацију имовине и губитак држављанства. Такође се више нису ни штампала његова дела. Слободан Јовановић преминуо је у деведесетој години, 12. децембра 1958. године у Лондону, где је и сахрањен. Године 2007. одлуком Окружног суда у Београду је рехабилитован, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Његови посмрти остаци пренети су 2011. године у Србију и сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Пре две и по деценије први пут је после Другог светског рата код нас штампано дванаест томова његових сабраних дела, а нека од најзначајнијих су: О суверености, Српско-бугарски рат, Енглески парламентаризам, Светозар Марковић, Макијавели, Вођи француске револуције, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи, Друга влада Милоша и Михаила, Влада Милана Обрановића, Уставно право Краљевине СХС и друга.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1844. године рођен је хирург, књижевник, државник и дипломата Владан Ђорђевић;
1952. године умро је књижевник и политичар Милан Грол;
1978. године умрла је глумица Љубинка Бобић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Моника Селеш
Претходни чланак

Рођена је Моника Селеш

Terazijski-tunel-2
Наредни чланак

Отворени су мост „Газела“, Теразијски тунел и Мостарска петља