АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је историчар, књижевник, политичар и академик Слободан Јовановић

На данашњи дан, 3. децембра 1869. године у Новом Саду је рођен историчар, књижевник, политичар и академик  Слободан Јовановић.

Породица се убрзо преселила у Београд, где је потом ишао у школе и завршио Прву београдску гимназију, након чега је боравио у Минхену и Цириху, и студирао права у Женеви и Паризу.

У Београду се 1892. године запослио као писар у Министарству иностраних дела, а већ наредне године је упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду. По повратку у Србију jе писао чланке у листовима Ред, Српски поглед и мостарска Зора, био један од оснивача Српског књижевног гласника 1901. године, а 1897. године је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду.

Године 1900. је постао редовни професор и на том месту остао до пензије, 1940. године. Био је и члан Српске краљевске академије. Током балканских ратова је био шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске, а након ратова је постављен за ректора Београдског универзитета.

По избијању Првог светског рата, поново је био у служби у Пресбироу, па је са владом и војском прешао Албанију и дошао до Крфа, где је поред осталих обавеза налазио времена и да пише.

После рата професор Јовановић се 1919. године у Паризу налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на Конференцији мира. Са Богданом Поповићем је обновио  излажење Српског књижевног гласника, а од 1928. до 1930. године се налазио на месту председника Српске краљевске академије.

После пуча од 27. марта 1941. године, прихватио је место потпредседника владе. То је био и током избеглиштва у Лондону, а једно време је био и председник.

У Лондону је остао да живи и пошто је рат био завршен, а 1946. године му је, у процесу генералу Драгољубу Михаиловићу, суђено у одсуству и осуђен је на двадесет година робије, губитак политичких и грађанских права, конфискацију имовине и губитак држављанства. Такође се више нису ни штампала његова дела.

Слободан Јовановић је преминуо у деведесетој години, 12. децембра 1958. године у Лондону, где је и сахрањен.

Године 2007. одлуком Окружног суда у Београду је рехабилитован, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном.

Његови посмрти остаци су 2011. године пренети у Србију и сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Пре две и по деценије, први пут је после Другог светског рата код нас штампано дванаест томова његових сабраних дела, а нека од најзначајнијих су: О суверености, Српско-бугарски рат, Енглески парламентаризам, Светозар Марковић, Макијавели, Вођи француске револуције, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи, Друга влада Милоша и Михаила, Влада Милана Обреновића, Уставно право Краљевине СХС и друга.

Занимљиво је да се сматра да је он први Србин који је назван Слободан, а сестра му се звала Правда.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1844. године рођен је хирург, књижевник, државник и дипломата Владан Ђорђевић;
1886. године рођен је књижевник Велимир Живојиновић-Масука;
1923. године рођен је архитекта, професор и академик Иван Антић;
1952. године умро је књижевник и политичар Милан Грол;
1978. године умрла је глумица Љубинка Бобић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

bridge-918760_960_720
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Коло српских сестара 1925. године (ИЗВОР: https://www.arhivpancevo.org.rs/)
Наредни чланак

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – СНАГА ДОБРОТЕ