На данашњи дан, 29. јуна 1844. године у Суботици је рођен инжењер, геолог, професор и академик Љубомир Клерић. Рођен је у породици немачких досељеника као Јулиус Клеру, а након његове основне школе породица се преселила у Београд, где се он посрбио и променио име. Пошто је завршио Прву мушку београдску гимназију, уписао је Технички факултет Велике школе, где је завршио две године студија и захваљујући свом успеху био послат као државни питомац да изучава и студира рударску науку на Рударској академији у Фрајбургу, где је и дипломирао, поставши тако први српски дипломирани инжењер из те области. После тога је 1869. године отишао у Берлин на Рударску академију, где је још годину дана слушао специјалистичке курсеве из рударства и потом провео неко време по рудницима у садашњој Немачкој и Чешкој. По повратку у Београд добио је посао у државној служби, а захваљујући свом изуму „бургије са ужетом“, који је патентирао и који је за кратко време уведен у широку употребу, имао је довољно прихода, па је као инжењер радио на испитивању руда како код нас, тако и по Европи и Африци. Међу његове изуме још спадају и нови тип телеметра, поларни пантограф, тракториограф, апарат за цртање кривих линија другог реда и други. Клерић је био и професор на Великој школи, декан Техничког факултета, министар просвете и црквених послова, министар привреде, а био је и у Комисији за израду пројекта о прерастању Велике школе у Универзитет 1905. године. Упоредо са тим бавио се вештачењем, учествовао у изради и постављању подводиних мина током српско-турског и српско-бугарског рата, а након тога и у вађењу истих, те је за своје ангажовање награђен Медаљом за храброст и Таковским крстом. Године 1872. изабран је за редовног члана Српског ученог друштва, у чијем Гласнику је објављивао своје радове, а након оснивања Српске краљевске академије постао је секретар Одбора за природне науке. Љубомир Клерић умро је 3. фебруара 1910. године, као државни саветник у пензији, и сахрањен је на Новом гробљу у Београду, а једнa улица у главном граду носи његово име.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1869. године проглашен je Намеснички устав у кнежевини Србији;
1877. године рођен је књижевник Петар Кочић;
1921. године у Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав;
1922. године рођен је песник, писац и академик Васко Попа;
1927. године рођен је редитељ Славољуб Стефановић Раваси.