АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је Илија Гарашанин

На данашњи дан, 28. јануара 1812. године у селу Гараши код Аранђеловца рођен је један од најзначајнијих српских државника, Илија Гарашанин. Школовао се тако што је му је прво отац, који је био имућни трговац, доводио учитеља кући да га учи читању и писању, а потом га је послао у грчку школу у Земуну, па у немачку у Ораховици у Банату. Пошто је неко време помагао оцу, Илију је кнез Милош, на очеву молбу, поставио најпре за цариника у Вишњици, па за члана Књажеског совјета, да би годину дана касније 1838. године у чину пуковника био именован за управника војног штаба, а када је потом реорганизована државна управа и основано Војно одељење при Министарству унутрашњих дела, он је постао начелник, те је формирање такозване гарнизонске војске и доношење војних закона, пред крај владавине кнеза Милоша и у време првог намесништва, његово дело. По протеривању кнеза Михаила и доласку Александра Карађорђевића на престо, Гарашанин је постављен за помоћника министра унутрашњих дела Томе Вучића, али је већ 1843. године, након Вучићевог напуштања Србије, он преузео његову дужност министра и на тој позицији остао скоро читаву деценију. Под надлештвом тог министарства били су и војска, привреда, здравство и саобраћај, па је Гарашанин тако знатно допринео како стварању полиције, тако и бирократском начину управе. Године 1852, смрћу Аврама Петронијевића, постао је и председник владе и министар иностраних дела, али је на том месту остао само до марта 1853. године, када је под притиском Русије морао да га напусти. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. године, када је учествовао у доношењу закона о народној скупштини и организовању Светоандрејске скупштине, мада су ток њеног рада и збацивање династије Карађорђевића изгледа измакли његовој контроли. После повратка кнеза Милоша, Гарашанин се држао по страни, али је на позив кнеза Михаила 1861. године постао председник Министарског савета и министар спољних послова, а такође је прихватио и Михаилову идеју о рату с Турском и радио на склапању ратних савеза са Црном Гором и са Грчком. У исто време је организовао и пропаганду на Балкану како би, чим Србија зарати с Турском, настао општи устанак потлачених народа против Османлија, а за време његовог министровања решено је и градско питање и турски гарнизони напустили су све тврђаве које су држали у Србији. Из службе је изненада отпуштен 1867. године, највероватније јер се противио кнежевој женидби са Катарином Константиновић, али је након Михаилове погибије наредне године, првенствено захваљујући његовој реакцији, искуству и смирености одржан ред и мир у земљи. После тога се повукао на имање у Гроцкој, где је боравио све до своје смрти, 22. јуна 1874. године. Иза себе је оставио велику и значајну преписку за проучавање историје тог времена, а свакако најзначајније његово дело је Начертаније, у коме је изнео идеје о стварању велике државе под вођством Србије, и које је било документ којим се српска влада водила наредних деценија.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1857. године рођен је политичар и државник Стојан Протић;
1886. године умро је песник, правник и политичар Јован Суботић;
1898. године рођен је сликар Милан Коњовић;
1943. године рођен је глумац Миодраг Андрић, познатији као Љуба Мољац;
1957. године рођена је глумица Мирјана Карановић;
2006. године умро је књижевник, песник и телевизијски аутор Душко Трифуновић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Petar-Dobrovic,-Autoportret,-1932_0
Претходни чланак

Умро је сликар Петар Добровић

Бранко Миљковић
Наредни чланак

Рођен је песник Бранко Миљковић