АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је хирург и један од оснивача Медицинског факултета у Београду – др Војислав Суботић

На данашњи дан, 6. јануара 1859. године у Новом Саду, у великој породици песника и политичара Јована Суботића и Савке Суботић, прве председнице Српског женског савеза, рођен је будући хирург и један од оснивача Медицинског факултета у Београду, доктор Војислав Суботић. Основну школу завршио је у Загребу, а гимназију је похађао у Карловцима и Новом Саду, након чега је у Бечу започео студије медицине, које је прекинуо да би као добровољац учествовао у српско-турском рату 1876. године. Студирање је потом наставио у Паризу, а доктор медицине постао је 1881. године у Бечу, после чега је наставио да се усавршава и ради на патолошкој анатомији и као аспирант на Хируршкој клиници проф. др Е. Алберта, професора хирургије у Бечу. Године 1884. у Земуну је постављен за градског физикуса и примарног лекара, а основао је и прво хируршко одељење Земунске болнице, па је 1889. године на позив Српског санитета отворио и прво хируршко одељење у Београду, у Палилуској болници. Ту је радио до 1907.године, када је прихватио место шефа Опште државне болнице на Врачару, а годину дана раније био је изабран за председника Српског лекарског друштва. Када је почео Први светски рат, Суботић је из болнице на Врачару прекомандован у Војну болницу у Нишу, где је постао резервни санитетски пуковник, и одакле је, иако лошег здравља, заједно са српском војском кренуо у повлачење преко Албаније. Упркос тешком здравственом стању, између 1916. и 1918. године као српски делегат боравио је у Паризу и Лондону. У британској престоници је одржао и предавање „О епидемија пегавца у Србији 1914-1915.године“, а на Париској академији медицине приказао је шину за имобилизацију бутне кости, коју је 1916. године конструисао, због чега га је Париско хируршко друштво изабрало за свог члана. Почетком 1918. године вратио се на Крф, па му је у Солуну понуђено хируршко одељење у болници престолонаследника Александра, што он није прихватио, већ је изабрао Другу армију војводе Степе Степановића, те је потом радио у пољској хируршкој болници у Драгоманцима. По завршетку рата изабран је за професора и продекана на тек отвореном Медицинском факултету у Београду, у чијем настанку је имао значајног удела, пошто је још пре рата, заједно са др Миланом Јовановићем Батутом и др Ђорђем Јовановићем, био у комисији која је израдила нацрт организације будућег факултета. Године 1921. постао је декан и у то време основао Прву хируршку клинику, чији је био први директор. Објавио је многе радове, нарочито из абдоминалне хирургије, али и других области попут урологије и ортопедије. За допринос медицинској науци и хируршкој пракси проф. др Војислав Суботић добио је током живота највише награде, одликовања и признања, а поред наведеног био је и члан разних иностраних хируршких друштава (Међународног хируршког друштва, Пештанског лекарског друштва) као и члан Париске академије медицине. Преминуо је децембра 1923. године и сахрањен је у породичној гробници на Земунском гробљу, а заоставштина породице Суботић, састављена углавном од предмета везаних за Војислава Суботића, затим његовог старијег брата Дејана и оца Јована, поклоњена је Музеју града Београда 1975.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1322. године у манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански;
1885. године рођен је новинар, публициста и политичар, један од вођа радничког покрета и Српске социјалдемократске партије, Душан Поповић;
1916. године Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату;
1927. године рођен је хемичар и технолог, редовни професор Београдског универзитета, академик и председник САНУ, Александар Деспић;
1929. године краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео диктатуру;
1947. године рођен је филмски критичар и редитељ, новинар и уредник РТС-а, Небојша Ђукелић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

vasko-popa_660x330
Претходни чланак

Умро је песник Васко Попа

cicvara 2
Наредни чланак

ЦИЦВАРА