На данашњи дан, 8. марта 1847. године у Београду је рођен хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета, министар иностраних дела, министар привреде и краљевски посланик у Лондону, Сима Лозанић. У родном граду је прво завршио правне науке, после чега је отишао на студије хемије у Цирих и Берлин, и дипломирао 1870. године у Цириху. Од 1872. године био је професор Велике школе, а када је 1905. године основан Београдски универзитет Лозанић је био један од првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Изабран је и за првог ректора Београдског универзитета. Поред научног доприноса у разним областима хемије, његове највеће заслуге су за развој хемије и наставе хемије код нас, које је подигао на ниво као на већини европских универзитета. Организовао је добро опремљену лабораторију и библиотеку, и дао прве универзитетске уџбенике из хемије. Написао је више уџбеника из различитих области хемије: неорганске, органске, аналитичке, као и из хемијске технологије, који су били на највишем светском нивоу, а у извесним областима су и предњачили, па је тако Лозанићев уџбеник из неорганске хемије био први европски универзитетски уџбеник у коме се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената и један од првих који садржи поглавље из термохемије. Његови уџбеници из органске хемије такође спадају у прве књиге у којима су једињења представљена структурним формулама, а класификација извршена према структурним групама. Бавио се научним и стручним радом из скоро свих области хемије, и оставио трајне вредности радовима из електросинтезе, у којима је испитивао реакције CO и CO2 са другим супстанцама под дејством тихог електричног пражњења. Објавио је преко 200 научних радова из примењене и експерименталне хемије, а 1889. године извршио је и прву анализу термалне воде Гамзиградске бање. Био је почасни доктор Београдског универзитета, редовни члан САНУ и њен председник у два наврата, као и председник Српског хемијског друштва. У више наврата је био министар привреде, министар иностраних дела, дипломата и учесник ратова које је Србија водила. Био је посланик српске владе у Лондону, председник Српског комитета за помоћ избеглицама од 1916. године и на челу мисије у САД за помоћ и подршку Србији од 1917. године. Сима Лозанић преминуо је 7. јула 1935. године у Београду, а улице у неколико наших градова данас носе име по овом великом научнику.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1888. године умро је ботаничар, природњак и први председник Српске краљевске академије, Јосиф Панчић;
1931. године рођен је новинар и сатиричар Владимир Булатовић Виб;
1986. године репрезентација Југославије први пут је постала светски шампион у рукомету.