На данашњи дан, 9. марта 1893. године у селу Добрача рођен je географ, професор и академик Петар Јовановић.

После гимназије коју је завршио у Крагујевцу, уписао је Филозофски факултет у Београду, али су му студије прекидане због балканских као и Првог светског рата у коме је учествовао и добио чин официра. Студирао је потом у Риму, Фиренци и Паризу и дипломирао 1920. године у Београду.

Био је асистент Јована Цвијића, а по одбрани докторске тезе изабран је зе доцента Филозофског факултета у Скопљу, где је основао Катедру за географију и Географски институт. На том факултету изабран је за ванредног професора 1925, а за редовног 1932. године. У Скопљу је основао Народни универзитет и био његов дугогодишњи председник, а поред тога био је председник Планинарског друштва и Туристичког савеза, те је због угледа високог интелектуалца који је уживао био биран и за градоначелника. Из Скопља су га након окупације 1941. године протерали Бугари, те се следеће године у Београду пензионисао не желећи да сарађује са Недићем. Ипак, после рата је враћен у службу као редовни професор географије на Филозофском факултету у Београду.

Био је члан САНУ и њен секретар у једном периоду, шеф Катедре за географију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, оснивач и управник Географског института Јован Цвијић при САНУ, почасни члан Чехословачког географског друштва у Прагу и стални члан Националног комитета Географске уније за Југославију.

Главни допринос науци Петра Јовановића је у оригиналном теоријском и методолошком проучавању флувијалне ерозије на уздужним речним профилима. Његову до сада састављену библиографију чини 57 научних радова, а зна се да је пред крај живота спремао и обимно дело О рељефу ниске Шумадијe, које нажалост није стигао да уради, јер је изненада преминуо 15. новембра 1957. године у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1920. године рођен је један од највећих југословенских атлетичара, Фрањо Михалић;
1939. године рођен је вајар и професор Милун Видић;
1960. године рођен је један од најтрофејнијих кошаркашких тренера на свету и бивши играч, Жељко Обрадовић;
1991. године у Београду су избиле велике опозиционе демонстрације.