АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је географ, професор и академик Јован Цвијић

На данашњи дан, 11. октобра 1865. године у Лозници је рођен географ, академик и један од најзначајнијих српских научника Јован Цвијић.

После основне школе и ниже гимназије у родном месту, ишао је у гимназију у Шапцу, а потом је уписао Прву београдску гимназију, где је матурирао и био део чувене генерације о којој је писао Милован Витезовић.

На Великој школи у Београду је уписао природно-математички одсек, а по завршетку 1888. године је добио место предавача географије у Другој београдској гимназији. Наредне године је као државни питомац почео студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету, где је наставу водило неколико научника светског реномеа, што је вероватно пресудно утицало на Цвијићеву даљу каријеру.

Докторирао је 1893. године са дисертацијом под називом Das Karstphänomen (Крас), а овај његов рад и данас се сматра капиталним делом, а он утемељивачем новог геоморфолошког правца. Након повратка из Беча, 1893. године је постао редовни професор Велике школе у Београду, а убрзо потом и редовни члан Српске краљевске академије.

По оснивању Београдског универзитета 1905. године, постао је један од осам првих редовних професора, који су касније бирали друге колеге у звање редовних професора. У годинама које су уследиле Јован Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета, затим Српско географско друштво, био је ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије и почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.

Сматра се оснивачем научне географије, нарочито антропогеографије и геоморфологије у Србији, а посебан значај имају његови радови из морфологије и хидрографије динарског крша и других крашких предела, из тектонике и глацијације планина Балканског полуострва, затим студије о абразивном  рељефу  јадранског приморја, балканских котлина и поља, Шумадије и панонског басена, као и антропогеографски радови о југословенским земљама, са нагласком на миграционим кретањима народа и постанку и развитку насеља.

Сматрао је да свет треба што више упознавати и задобијати чињеницама и што прецизнијим доказима о народима на Балкану. Тако  је на позив чувеног француског географа Пола Видала, на Сорбони 1917. и 1919. године одржао низ предавања о балканским народима и земљама. Крајем 1918. године је од стране српске владе именован за првог експерта за етнографске границе, а наредне године и за председника територијалне секције у оквиру државне делегације на Мировној конференцији у Паризу, где је, између осталог, и захваљујући његовим научним аргументима и залагању одређена граница будуће државе, па су у њу ушли Банат, Барања, Далмација, Блед, Бохињ и Триглав. Нека од најзначајних његових дела, поред већ поменутих су: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Геоморфологија, Етногеографске карте југословенских земаља и друга.

Током живота је примио велики број одликовања и признања, попут медаља географских друштава из Лондона, Њујорка и Париза за научне радове, почасних доктората неких од најпрестижнијих светских универзитета, чланстава у осам академија наука и шеснаест географских и природњачких друштава.

По њему се данас називају многе улице и школе у Србији, једна врста шафрана, врх на планини Рудник, Географски институт Српске академије наука и уметности, једно од домаћих одликовања, његов лик се налази на нашим новчаницама, а у његовој породичној кући у улици Јелене Ћетковић налази се Меморијални музеј Јована Цвијића.

Овај велики научник је умро 16. јануара 1927. године у Београду, у шездесет другој години живота, и сахрањен је на Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1579. године убијен велики везир Мехмед-паша Соколовић;
1806. године рођен је кнез Александар Карађорђевић;
1882. године покушан је атентат на краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви;
1930. године рођен је редитељ, сценариста и професор Здравко Велимировић;
1930. године рођен је историчар и академик Димитрије Богдановић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Rade_Jasarevic
Претходни чланак

Погинуо је виолиниста Миодраг Раде Јашаревић

Gavrilo-Pekarović-1
Наредни чланак

ЧОВЕК КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕН СТЕРИЈИН „ТВРДИЦА” – ДР ГАВРИЛ ПЕКАРОВИЋ