На данашњи дан, 14. јула 1930. године у Куршумлији је рођен филозоф и политичар Драгољуб Мићуновић.

Детињство је провео у Скопљу, а гимназију, која је због двадесет месеци проведених на Голом отоку била прекинута, завршио је у Прокупљу. Уписао је потом и дипломирао филозофију на београдском Филозофском факултету.

Још као студент је објављивао књижевне критике и филозофске текстове, те посећивао предавања из позоришне режије на Позоришној академији, да би по диломирању 1954. године отишао у Крушевац и наредне три године предавао филозофију и психологију у Учитељској школи и крушевачкој гимназији.

У Крушевцу је такође са групом интелектуалаца покренуо часопис Багдала, режирао позоришне представе и писао позоришне критике, а у том периоду је студирао и право на београдском Правном факултету.

Након повратка у Београд се бавио школским и педагошким реформама у Заводу за школство и Педагошком институту, и 1960. године је био изабран за асистента на Филозофском факултету, где је убрзо докторирао.

Био је активан у редакцији часописа Филозофија, савету часописа Праксис и одбору Корчуланске филозофске школе, а 1968. је био и један од организатора студентских демонстрација.

Седам година касније је уклоњен са Универзитета у Београду и следећих осам година је провео углавном у Немачкој. У Београду је био потом један од оснивача Института за филозофију и социјалну теорију, као и члан Југословенског форума за људска права у оквиру чега се борио за ослобађање политичких затвореника и реформу кривичног права и кривичног процеса.

Године 1989. је био један од оних који су обновили рад Демократске странке, те следеће године био изабран за њеног председника и посланика у Скупштини Србије. Наредних година је био члан и других странака које су настајале раздвајањем и спајањем демократски оријентисаних странака, па је 2003. године постао и председник Скупштине Србије и Црне Горе.

Драгољуб Мићуновић је током своје дуге каријере обављао такође и друге функције и добио различита признања и одликовања за свој рад.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1902. године основано је Српско културно-просветно друштво Просвјета у Сарајеву;
1920. године рођен је сликар Раденко Мишевић;
1923. године рођен је сликар и професор Божидар Продановић;
1930. године репрезентација Југославије одиграла је своју прву утакмицу на првом Светском првенству у фудбалу;
1943. године рођен је архитекта и хералдичар Драгомир Ацовић;
1965. године умро је дипломата и колекционар Павле Бељански.