AktuelnostiLjudiNa današnji dan

Rođen je evropski rekorder u skoku udalj, Nenad Stekić

Na današnji dan, 7. marta 1951. godine u Beogradu je rođen državni i evropski rekorder u skoku u dalj, Nenad Stekić. Atletikom je počeo da se bavi u disciplini skok uvis, i tu bio pionirski prvak grada, republike i države, da bi se posle toga opredelio za skok udalj. Već sa osamnaest godina, na Prvenstvu Evrope u Atini, izjednačio je seniorski rekord Jugoslavije, a u istom gradu je na Prvenstvu Balkana 1973. godine prvi put preskočio 8 metara. Sledeće 1974. je skokom od 8,24 m imao najbolji rezultat te godine u svetu, da bi svoj zvanično najduži skok ostvario naredne 1975. godine na Predolimpijskom mitingu u Montrealu, kada je skokom od 8,45 m postavio i evropski rekord u toj disciplini, ponovo ostvarivši najbolji svetski rezulatat u godini. Tada je čitava zemlja od Nenada očekivala medalju na Olimpijskim igrama naredne 1976. godine, što se, nažalost, ipak nije dogodilo. Iako je Stekić i te olimpijske godine još jednom ostvario najduži skok na svetu u godini, on se dogodio ranije nego što je trebalo, na Univerzijadi u Torinu. Postoje priče da je iz političkih razloga ASJ tražio od njega da učestvuje na nekim takmičenjima na kojima on po svom programu nije trebalo da učestvuje, što mu je poremetilo tempiranje forme, čiji je zenit zbog toga postigao pre nego što je želeo, te nije mogao da ga održi do Olimpijskih igara, na kojima je zauzeo tek šesto mesto, ne stigavši ni do 8 metara. Zanimljivo je da mu je najduži skok u karijeri iznosio 8,84 m, ali je ostvaren na čudan način. Naime, na Univerzijadi u Meksiko Sitiju 1979. godine, kada je skakao u osam sati ujutru, kako je sam rekao „još uvek nerasanjen“, odrazio se više od pola metra ispred daske i skočio 8.21 m. Pošto je sudija ostao zapanjen, izmerio je dužinu skoka od mesta odakle se Nenad odrazio, što je na kraju ispalo onih 6 centimetara manje od tadašnjeg svetskog rekorda Boba Bimona, takođe ostvarenog u Meksiku, jedanaest godina ranije. Nenad Stekić je pet godina za redom imao najbolje rezultate u svetu, šest puta je osvajao zlata na balkanskim igrama, dva puta na mediteranskim igrama, ima po zlato i srebro sa univerzijada i tri srebra sa evropskih prvenstava, od čega jedno sa dvoranskog. Proglašavan je za najboljeg sportistu SFRJ, a tokom karijere je više od sto puta preskočio 8 metara. Danas živi i radi u Beogradu.

Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:
1975. godine umro je revolucionar, teoretičar i publicista, i narodni heroj Veljko Vlahović.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

Proglasenje_kraljevine_srbije_1882
Prethodni članak

Srbija je ponovo postala kraljevina

deo krova
Naredni članak

Naj@Sombor - Srpsko pevačko društvo Sombora