АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је европски рекордер у скоку удаљ Ненад Стекић

На данашњи дан, 7. марта 1951. године у Београду је рођен државни и европски рекордер у скоку удаљ Ненад Стекић.

Атлетиком је почео да се бави у дисциплини скок увис, и ту био пионирски првак града, републике и државе, да би се после тога определио за скок удаљ. Већ са осамнаест година, на Првенству Европе у Атини, изједначио је сениорски рекорд Југославије, а у истом граду је на Првенству Балкана 1973. године први пут прескочио 8 метара. Следеће 1974. је скоком од 8,24 м имао најбољи резултат те године у свету, да би свој званично најдужи скок остварио наредне 1975. године на Предолимпијском митингу у Монтреалу, када је скоком од 8,45 м поставио и европски рекорд у тој дисциплини, поново остваривши најбољи светски резулатат у години. Тада је читава земља од Ненада очекивала медаљу на Олимпијским играма наредне 1976. године, што се, нажалост, ипак није догодило.

Иако је Стекић и те олимпијске године још једном остварио најдужи скок на свету у години, он се догодио раније него што је требало, на Универзијади у Торину.

Постоје приче да је из политичких разлога АСЈ тражио од њега да учествује на неким такмичењима на којима он по свом програму није требало да учествује, што му је пореметило темпирање форме, чији је зенит због тога постигао пре него што је желео, те није могао да га одржи до Олимпијских игара, на којима је заузео тек шесто место, не стигавши ни до 8 метара.

Занимљиво је да му је најдужи скок у каријери износио 8,84 м, али је остварен на чудан начин. Наиме, на Универзијади у Мексико Ситију 1979. године, када је скакао у осам сати ујутру, како је сам рекао „још увек нерасањенˮ, одразио се више од пола метра испред даске и скочио 8.21 м. Пошто је судија остао запањен, измерио је дужину скока од места одакле се Ненад одразио, што је на крају испало оних 6 центиметара мање од тадашњег светског рекорда Боба Бимона, такође оствареног у Мексику, једанаест година раније.

Ненад Стекић је пет година заредом имао најбоље резултате у свету, шест пута је освајао злата на балканским играма, два пута на медитеранским играма, има по злато и сребро са универзијада и три сребра са европских првенстава, од чега једно са дворанског.

Проглашаван је за најбољег спортисту СФРЈ, а током каријере је више од сто пута прескочио 8 метара.

Данас живи и ради у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1975. године умро је револуционар, теоретичар и публициста Вељко Влаховић;
2011. године умрла је лингвиста, професор и академик Милка Ивић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Proglasenje_kraljevine_srbije_1882
Претходни чланак

Србија је поново постала краљевина

800px-Karađorđe_Petrović,_by_Vladimir_Borovikovsky,_1816
Наредни чланак

КАРАЂОРЂЕ: Не љубим ја тебе, већ звање које носиш!