АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је џез-пијаниста, композитор и диригент Бора Роковић

На данашњи дан, 19. јула 1925. године у Великом Бечкереку је рођен џез-пијаниста, композитор и диригент Бора Роковић.

Поред клавира који је свирао од једанаесте године, свирао је и хармонику, трубу и бубњеве, а први професионални ангажман је имао у ансамблу кларинетисте и саксофонисте Михајла Живановића.

Од 1949. године је водио сопствени састав, свирајући такође у групама других београдских џезиста, као и у Забавном оркестру Радио Београда Младена Гутеше.

Године 1954. је отишао за Савезну Републику Немачку, где је био члан више оркестара са којима је наступао широм света и снимио велики број плоча, наставивши да свира и у малим групама, те често гостујући у Џез оркестру Радио-Телевизије Београд и на многим овдашњим фестивалима.

Поред тога што је био изванредан пијаниста, композитор и аранжер, Бора Роковић је био дугогодишњи студијски музичар у Радио Келну, а у том граду је и умро 13. јула 2006. године.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1427. године умро је деспот Стефан Лазаревић;
1855. године рођен је војвода Живојин Мишић;
1883. године из Беча су тридесет година након његове смрти, пренети посмртни остаци песника Бранка Радичевића и сахрањени на брду Стражилово изнад Сремских Карловаца;
1936. године умро је српки геолог, политичар и академик Јован Жујовић;
1937. године у Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу;
1945. године умро је мајор Драгутин Гавриловић;
1956. године потписана је Брионска декларација;
1979. године умро је новинар и уредник Радио Београда Радивоје Раћа Марковић;
1984. године умро је композитор и педагог Марко Тајчевић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

338px-Ducic
Претходни чланак

Јован Дучић: ДРУШТВО ПОЧИВА НА СУЈЕТИ

Desanka_kao_mural
Наредни чланак

Миодраг Павловић: СЛОВО ЗА ДЕСАНКУ