АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је дипломата и колекционар Павле Бељански

На данашњи дан, 19. јуна 1892. године у Великом Градишту рођен је дипломата и колекционар Павле Бељански. Након основне школе коју је похађао у Свилајнцу, школовање је наставио у Београду, 1910. године завршио Прву београдску гимназију и затим уписао Правни факултет. По избијању Првог светског рата ступио је у Ђачки батаљон и повлачио се потом преко Албаније, током чега је оболео од туберкулозе, па је после опоравка на Крфу послат у Француску, где је наставио студије Права на Сорбони и дипломирао 1917. године. Одмах је и магистрирао и пријавио докторат, али се због потребе нове државе за школованим кадровима запослио у Министарству иностраних послова у Стокхолму, и тако почео своју дипломатску каријеру током које се упознао са уметношћу и постао један од наших највећих колекционара. Службовао је у многим европским градовима, а посебно важни били су боравци у Бечу, где се дружио са Тартаљом, и Паризу, у коме су у том периоду боравили Шумановић, Добровић, Лубарда, Милуновић и многи други наши уметници. Бељански је тежио стварању збирке дела савремених уметника трајних вредности, бирајући дела оних аутора чији је квалитет потврђен и у иностранству, стварајући тако антологију уметности нашег народа. Такође је помагао уметнике и огранизовао изложбе, а на предлог Милана Кашанина био је и сарадник часописа „Уметнички поглед“. Почетак Другог светског рата у нашој земљи дочекао је у Београду, где се вратио 1940. године, и где је провео године окупације, током којих  је слике скривао у подруму, у једном сандуку затрпаном угљем, док је у стану држао трећеразредне слике европских сликара. После рата је поново ступио у дипломатију, у којој је остао до пензионисања 1958. године, а упоредо са тим је већ од октобра 1945. године почео да излаже дела из своје збирке, те је педесетих све интензивније размишљао о поклањању збирке неком музеју, под условом да један део буде стално изложен и издвојен од осталог фонда музеја, што дуго времена није наилазило на разумевање. Ипак, крајем 1957. године потписан је уговор по коме је утврђено да ће Аутономна Покрајина Војводина његову збирку држати стално изложену у Новом Саду, у посебној згради коју је за ту сврху пројектовао архитекта Иво Куртовић, па је тако четири године касније и званично отворена Спомен-збирка Павла Бељанског. Он је до краја живота наставио да прати уметност и да буде активан на том пољу. Био је члан жирија Октобарског салона у Београду, члан Савета Академије за ликовне уметности, писао је о Надежди Петровић, поклонио своју библиотеку из историје уметности Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду и установио награду своје Спомен-збирке за најбољи семинарски и дипломски рад на истом факултету. Павле Бељански преминуо је 14. јула 1965. године у Београду, а сахрањен је у породичној гробници, у порти парохијске цркве у Госпођинцима.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1873. године рођен је геолог, филозоф, професор и академик Владимир Петковић;
1885. године рођен je композитор, диригент, педагог и академик Стеван Христић.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Bogdan-Bogdanovic-Medium-Thumb
Претходни чланак

На данашњи дан умро је академик Богдан Богдановић

marko ristic
Наредни чланак

Рођен је један од главних представника српског надреализма, Марко Ристић