На данашњи дан, 25. јуна 1889. године у Крагујевцу је рођен архитекта и естетичар Милутин Борисављевић. Школовао се у Београду, а онда као добровољац учествовао у Првом светском рату и са српском војском стигао до Крфа, одакле је пребачен за Рим, па у Париз. Ту је потом студирао на Сорбони, где је и докторирао 1926. године делом Теорије у архитектури, да би се већ наредне године вратио у Београд, где је отворио свој пројектантски биро. Упоредо са тим радио је на Филозофском факултету у Београду као професор на предмету Естетика до 1941. године, а по завршетку рата запослио се у Савезном министарству грађевина.  Трудио се да у српску архитектуру унесе дух Француске и инсистирао је на неоренесансном стилу, не плашећи се да експериментише, и тако у нашу традиционалну градњу уводи елементе модернизације. Поред мноштва приватних кућа чији је био аутор, од којих се истичу она у Улици Корнелија Станковића за породицу Флашар, затим породична кућа на почетку Булевара ослобођења, те Вила Јовичић у Ранкеовој улици и кућа на Копитаревој градини, урадио је и неколико јавних грађевина попут Основне школе „Петар II Карађорђевић“ на Врачару, капије и ограде Студентског парка и Француског војничког гробља у Београду. Ипак, његови пројекти углавном су наилазили на оштру критику тадашњих архитеката, те се он тешко уклапао, нарочито у послератни миље. Због тога се после Другог светског рата поново преселио у Париз, где је и преминуо 3. јула 1970. године. Име Милутина Борисављевића данас носи једна улица у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1891. године умро је књижевник прота Васа Живковић;
1913. године у болници у Скопљу, где је смештен после рањавања, умро је од колере Љубомир Јовановић Чупа, српски новинар и један од вођа удружења Уједињење или смрт;
1952. године рођен је музичар Љубиша Стојановић Луис;
1967. године рођена је каратисткиња Тања Петровић;
1991. године Словенија и Хрватска донеле су одлуку о издвајању из СФРЈ.