АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Родио се књижевник и академик Бранко Ћопић

На данашњи дан, 1. јануара 1915. године у селу Хашанима, под Грмечом, родио се књижевник Бранко Ћопић, мада је он сам причао како су то погрешно забележили, те да то није било тог дана и те године. Са четири године остао је без оца, па су о њему бринули мајка, стриц и деда, који је својим причама пресудно утицао на малог Бранка и његов будући списатељски сензибилитет. Основну школу завршио је у родном селу, а са једанаест година отишао је у интернат у Бихаћу, где је наставио школовање. Тај одлазак и одвајање од породице и познатог краја, као и сусрет са неким потпуном другачијим светом – кућама на спрат, возовима, биоскопом и осталим „чудима“ цивилизације, унео је известан немир и тугу у младог писца, који ће остати у њему скривени током читавог живота. После Бихаћке гимназије уписао је и похађао Учитељску школу у Бањалуци, па у Сарајеву и Карловцу, након чега је одлучио да оде у Београд и упише Филозофски факултет. По доласку у престоницу прву ноћ провео је, ироније ли, испод данашњег Бранковог моста. Живео је скромно и издржавао се новцем који је добијао пишући анегдоте за „Јеж“, а потом и приче које је објављивала „Политика“, на шта је био посебно поносан. Прва прича у тим новинама објављена му је на пролеће 1936. године, у његовој двадесет првој години, после пет неуспелих покушаја. За две године, 1938. и 1939, београдски издавач Геца Кон објавио је чак три књиге његових прича, од којих је једна била намењена деци. Факултет је завршио наредне, 1940. године, када је његове приповетке издала и Српска књижевна задруга. Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору, одакле је отишао у родну Крајину и прикључио се партизанима, где је убрзо постао политички комесар и стални сарадник на културно -просветном сектору као дописник партизанских новина бањалучког „Гласа“ и „Борбе“. Током ратних година писао је не само ратне извештаје, већ и скечеве и позоришне представе којима је одржавао морал бораца. Након ослобођења вратио се у Београд, где је остао до краја живота. Неуморно је писао и постао један од најобјављиванијих и највише превођених наших писаца, чија су остварења преведена на више од тридесет језика, а такође је писао и сценарије за позориште и филм. Нека од његових најзначајнијих дела су збирке приповедака Под Грмечом, Бојовници и бегунци, Планинци, Роса на бајонетима, Сурова школа, Башта сљезове боје и Доживљаји Николетине Бурсаћа, затим романи Пролом, Глуви барут, Не тугуј, бронзана стражо и Осма офанзива, збирке песама Огњено рађање домовине и Ратниково прољеће, као и књиге песама и прича за децу Бојна лира пионира, Пут у ведрину, У свету лептирова и медведа и Босоного детињство. Био је члан САНУ, а као велики хуманиста, патриота и хумориста, Ћопић је добио и бројне награде, признања и похвале, почевши још од 1938. године када је добио прву награду Академије седам уметности за кратку причу, затим „Ракићеву“ награду наредне године, награду Српске академије наука и уметности 1940. године, а после рата и награде Комитета за културу и уметност, Владе ФНРЈ, Савеза синдиката, Змајевих дечјих игара, „Његошеву“ награду за збирку приповедака Башта сљезове боје и награду АВНОЈ-а. Иако је припадао Народноослободилачком покрету, он је као човек широког образовања и критичког посматрања стварности често износио своја мишљења о многим појавама које су га окруживале, било отворено или кроз литературу, као писац. Због тога је често трпeо велике ударе тадашње комунистичке партије и државних органа, па и самих колега, а једно од најпознатијих дела тог типа била је Јеретичка прича. Стални притисци, који нису јењавали ни осамдесетих година, утицали су на њега, те је последњих година све мање писао, а крајем 1983. године поверио се пријатељу да му недостају речи и да нема ништа више од писања. Три месеца касније, 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скочивши са Бранковог моста, а последња реченица коју је записао била је: „Збогом лијепи и страшни животе…“ Бранко Ћопић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а његово име данас носе многе улице и школе у нашој земљи.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1848. године професор Владимир Јакшић почео је са редовним метеоролошким мерењима у Београду;
1864. године рођен је књижевни критичар и академик Богдан Поповић;
1941. године рођена је глумица Ева Рас;
1942. године рођен је музичар и композитор Корнелије Ковач;
1949. године рођен је кошаркаш, доктор филозофије и књижевник Љубодраг Дуци Симоновић;
1962. године у Београду је забрањен саобраћај запрежним возилима са коњском вучом;
2006. године преминуо је дечји писац Драган Лукић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

003 - cestitka 12 copy
Претходни чланак

Срећни празници!

ljubinka-bobic
Наредни чланак

Рођена је глумица Љубинка Бобић