АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

„РАТНИ СЛИКАР” У ФОРМАЦИЈИ

Врховна команда Српске војске схватила је значај који фотографија има као документ за обавештавање домаће и светске јавности о ратним догађајима, као пропагандно средство за јачање борбеног морала у самој војсци и као оперативни материјал прворазредне вредности. Стога је она 1912. године увела увела звање „ратног сликара”, а сликари и фотографи су били распоређени у јединице и задатак им је био да на својеврстан начин прате ратна догађања. Фотографска продукција из тога времена је знатна, а сачувана је обимна збирка фотографа из Пећи ‒ Васе Радуловића.

Према прописаном упутству које се у више махова слало подручним јединицама, ратни сликари су имали обавезу „поред осталог… да се и по један примерак фотографских снимака или сликарских скица шаље Врховној команди ради прегледа и одобрења истих за евентуалну публикацију њихову”. Формирана је Фотографска секција при Врховној команди Српске војске, а на дужност шефа постављен је био резервни капетан II класе Драгиша М. Стојадиновић

Из безбедносних разлога у почетку рата су се снимањима бавили само званично постављени ратни сликари. Међутим, истина о страдањима српског народа и напорима које је војска чинила за ослобођење од аустријског терора морала је бити вишеструко бележена, па се, према наредби генерала Петра Бојовића, упућује јединицама распис у којем се каже да „ратни сликари-фотографи неће бити у стању да одговоре потребама”, те би било корисно „да се поред њих употребе и фотографи аматери, официри, подофицири и редови са својим сопственим апаратима”, а по могућству „у сваком пуку и другим засебним јединицама, требало би имати по једног фотографа”.

Међу свим тим великанима свога заната и умећа равноправно је место војног свештеника Ристе Ј. Шуковића, врхунског ствараоца, који је покаткад за корак испред својих колега, а по свом исказаном таленту за облик, простор и атмосферу и данас се може сматрати савременим уметником фотографије. Личност војног свештеника Риста Ј. Шуковића заузима значајно место у историји српске фотографије. Жив, неконвенционалан и радознао дух нагонио га је да буде непосредан учесник и сведок тешких тренутака који су сналазили српске војнике на путу до ослобођења своје отаџбине, али је у исто време посматрач стварања једне нове државе. Умео је да схвати тренутке који су у рату кратки и сцене које у магновењу пролазе, а истовремено понирао је у људску душу и налазио између ње и природе праву везу.

Марина Зековић

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Претходни чланак

Рођен је је историчар књижевности и књижевник Душан Милачић

40_1000x0
Наредни чланак

МИСАО ДАНА