AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Rastko Petrović: PEJZAŽI PETRA LUBARDE (1934)

Između prošlogodišnje svoje izložbe i ove današnje u Paviljonu Cvijete Zuzorić, Petar Lubarda je proveo u svom kraju, slikajući planine, šume i ljude oko sebe. Ako je ikada osamljivnje moglo pomoći umetniku da se bolje saživi sa umetnošću i da je iz osnova prožime svojom ličnošću, to je pomoglo ovome mladome umetniku. Posle ovih slika jasne i svetle koloristike, izloženih prosle godine, došlo je današnji niz pejzaža inzvaredno dramatično viđenih: duboke uzbudljive perspektive grdnih planinskih visija sa turobnim nebima i osenčenim klisurama. Lubarda ume da gleda u prirodu kao u najpatetičniju dramu; boje se tada povezuju dubokom simfoničnošću i linije crteža postaju zamršene i teške. Do takvih predstava on dolazi izvorno, izvlačeći iz sebe tačno ono što je osetio kada se nešto sam pred veličinom prirode; onako kako su dolazili do njih renesansni majstori  u  Toskani ili Španiji. U pozadini tadašnjih portreta vidi se slični pejzaži, na kojima su planine i reke povezane riđom izmaglicom i zelenom biljnom kadifom, pod nebom teškim od oblaka natopljenih svetlošću.

Kroz takvo slikarsko nadahnuće, kroz poetizirano doživljavanje rodnoga kraja, Lubarda je proveo moderni slikarski zanat. Kolorističko  izgrađivanje slika u smislu velikih francuskih plenerista, od Kurbea do Sezana, ispredanje slikarskih vrednosti po jednom jedinom kolorističkom planu, ma koliko iza ovoga bilo perspektivnih dubina. Lepota slikanja kod njega je od onoga istog roda od koga je i Milunovićevo, na primer, vrlo oplemenjeno, ispunjeno do vrha čistom kolorističkom materijom, puno kao uzrelo voće.

U predele, Lubarda je slikao i njihove stanovnike. Portreti Crnogoraca puni su karaktera, rađeni iz „jednoga komadaˮ, kao odrezana kost, krvava i crvena, sirova i nesavršena u svojoj krepkosti.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

ilic
Prethodni članak

Umro je književnik Dragutin Ilić

C
Naredni članak

Umro je novinar, režiser, pisac i nadrealista Ljubiša Jocić