АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Растко Петровић: ЈУДА

Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан. Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим? То је опет о моралу реч! Али да ли си ти у стању да рукујеш фаталностима? Има ствари које не знам или на које никада нећу моћи одговорити.

Је ли могућно да завршавам овим једну мисао коју сам имао доскора, а која ми је, ево, сада скоро већ страна! Она је хранила мој живот за време од шест месеци, прошла као пресни залогај кроз тело, и тиме искоришћена од мене заувек и уништена. Новом ћу се, свежом храном морати сутра утољавати; тако да ћу је се, као да би да се докаже и истинитост ове књижице, још сутра морати можда најогорченије одрећи, и ње и своје мисли од јуче.

Ова последња мисао биће посвећена пријатељима који неће никада бити овенчани славом: Теорија о Монадима није ме ничем извесном научила; Случајност и Хармонија не трпе се као сарадници. Постоји ли Случајност: онда она улази у трагични материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на лице победиочево: Човек је непрегледности животиња, тј. звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности. Отуд, за разлику од обичних зверова, он је незадовољан. Узроке његових обољења треба тражити не у његовој прошлости већ на једној правој линији између њега и безграничног: тамо их отклањати. Тако је свако његово чудо одређено за примање утисака удвојено, поред оријентације, и функцијом: за отварање, на томе месту, целог бића Недогледу. Служење чула почиње деловањем органским и свршава математичким. Постоји болест математичка. Све његове жеље крију тајну намеру да буду коначно задовољене негде изван границе схватања: тиме њихова испуњавања добијају интензитетом у овом животу. Живот није немогућан, већ претпоставља прекорачење у вечност. Ако више није могућан ни један корак, остаје велико ослобођење, Самоубиство, највеличанственија матура. Самоубиство, ти носиш још живот у себи и ништиш страх од умирања! Да ли ћеш ступити у моју собу кад из ње изиђе последњи изглед? Живот је још у стварању, те ниједан закон није још ни довољно потврђен ни завршен да би се о њему могло поставити правило: зато смо одагнали најзад релативност, и уперили своја тела у бескрај где су бачена испуњења законска као мостови. То није други живот; то је даљи живот, који благословен, поред осталих вредности, породиће и лаж. Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч.

 

Растко Петровић, Пробуђена свест (Јуда)

 

Извор: Петровић 2019: Растко Петровић, Откровење старословенских прича, Београд: Суматра издаваштво, стр. 223–224.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

Рођен је научник Милутин Миланковић

Next post

Рођен је редитељ Боро Драшковић