AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

RASTKO NEMANJIĆ: O OCU I SINU

Oglasila se pravda u Rastkovom vojvodstvu i mnogi htedoše iz njegovih usta da je prime. Tako pred kneza Rastka, u onogoškom dvoru, stupiše velmože, otac i sin.

‒ Reci, velmožo!

‒ Vaša svetlosti, sin me ne sluša i ne poštuje ‒ veli otac, potišteno i postiđeno.

‒ Je li to tačno? ‒ obrati se princ Rastko mlađem velmoži.

‒ Ja njega poštujem, ali on ne prima moje savete i neće da mi ustupi starešinstvo nad vlastelinstvom! ‒ Sin nije bio potišten ni postiđen, nego nadmen.

‒ To je vaša kućna stvar.

‒ To sam i ja mislio ‒ oca vlastelina nije napuštao stid, već se i povećavao. ‒ Sramota je da se brukamo. Otac sam mu, jedinac mi je…

‒ Svejedno za brukanje ‒ sin vlastelinov i dalje je bio bestidan. ‒ Svejedno otac i sin jedinac! Nije pitanje što će meni ostaviti, već kad! Vaša svetlosti, Vi ste i mladi knez i mladi vojvoda, Vi to možete promeniti. Presuđujete za mlađe!

‒ Oprostite mu, Vaša svetlosti. Pomutila mu se pamet za vladanjem ‒ tražio je opravdanje otac u svome stidu.

‒ Vaša svetlosti, mi mlađi moramo se ovih starijih oslobađati! Ne kaže se zalud da za starim ne valja ni uzbrdo ići.

‒ Prekrsti se! ‒ zapovedio je princ Rastko.

‒ Šta imam da se krstim?… Kršten sam!

‒ Prekrsti se! ‒ ponovi. ‒ Da vidim i da čujem!

‒ Vo imja Oca i Sina…

‒ Stani! Koga si prvo pomenuo?

‒ Oca! ‒ nadmeni sin je bio zatečen.

‒ Gde si prvo metnuo prste?

‒ Na čelo.

‒ Šta je na čelu ili pod čelom?

‒ Pamet.

‒ Šta je onda kod oca u molitvi?

‒ Pamet, valjda.

‒ Bez: valjda. Pamet!

‒ Dobro, pamet! ‒ još sin, izgleda, nije shvatio.

‒ Gde si metnuo prste kad si pomenuo sina?

‒ Na trbuh!

‒ Ima li tu pameti?

‒ Nema, ali… ‒ nadmeni sin vlastelin je počeo da shvata.

‒ Ko je takav raspored u molitvi napravio?

‒ Šta znam, valjda Bog…

‒ Vidiš, silom protiv Gospoda Boga našega ne možemo. Ustajući protiv oca, ustajemo protiv Gospodnje molitve. On je iznad svega stavio oca i samo po Božjoj volji može se taj red promeniti. Sveti apostoli su rekli, a jevanđelista Luka zapisao: „Nije vaše znati vremena i leta koje otac zadrža u svojoj vlasti.” Božjom voljom otac predaje vlastelinstvo sinu. Kad dođe Božja volja, i kod vas će biti tako. Budeš li poštovao i slušao oca, steći će ti se što Jevanđelje kaže: „Čašu koju mi daje otac, zar da je ne pijem?”

 

IZVOR: Srbija u anegdotama, „Politika, novine i magazini” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Beograd, 2009, str. 4‒7.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Vasilije_petrovic
Prethodni članak

VLADIKA VASILIJE (1750‒1766)

phoca_thumb_l_jelena-lozanic
Naredni članak

Umrla je dobrotvor Jelena Lozanić