АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Први српски кнез Властимир

Међу српским племенима, која су се у првој половини VII века населила на Балканском полуострву најбоље је било развијено – и физички и морално и интелектуално – оно племе које је населило крајеве око горњег тока Таре, Пиве, Лима и Дрине. То је племе носило специфично српски назив, који је током времена онда прешао на сва српска племена. У том српском племену било највише снаге и живота; у том се племену прво родила мисао о слободи и независном државном животу.

Српска су племена, још од свога доласка на Балканско полуострво, имала неку врсту своје племенске аутономије, и њима су, под византијском врховном влашћу, управљали њихови племенски главари. Народ је сам бирао своје племенске главаре, али се та власт код појединих племена често дуго времена задржавала у једној породици, и прелазила је с оца на сина.

Тако је и главним српским племеном, још од његовог доласка у нову отаџбину, владала једна породица, уживајући аутономна права под византијском врховном влашћу. Пред средину IX века био је његов старешина вешти и енергични Властимир, син Просигојев. Он је постао трговац и оснивач прве српске државе. Византија је у то доба била у веома тешком положају. Борба око икона и ратови са Бугарском и Сараценима ослабили су и растројили државу сасвим, и изнутра и споља. Међутим, народи у самој држави чак и они, који су, као Срби, имали нека аутономна права, тешко су подносили притисак државне власти, насиље и самовољу државних чиновника. Стога је Властимир лако нашао одзива у целом свом племену када га је позвао на оружје да протера византијске чиновнике, да се ослободи византијске власти и да оснује своју независну државу. Тако је средином IX века у горњем току Лима, Таре, Пиве и Дрине устанком против Византије основана прва српска држава.

Властимир је одмах после успешног устанка радио на томе да своју власт утврди и прошири. Он је удао своју кћер за сина травунског жупана и тако је дипломатским путем добио и Травунију под своју власт.

Могло се очекивати да ће оснивање српске државе после устанка против Византије изазвати реакцију пре свега са њене стране. Али Византија је била у тај мах сувише слаба да предузме ма шта против нове српске државе. Стога су Бугари одмах напали на Властимира. Борба је била дуга и крвава. Три године нападали су Бугари на малу српску државу, али су српски горштаци онда први пут бранили своју тековину, и бранили су је храбро и издржљиво. Сви бугарски покушаји били су одбијени, а српска држава и српска слобода биле су спасене.

Властимирова је заслуга не само што је подигао прву српску државу, што је проширио њене границе и организовао него што је ту државу очувао – и то у тешкој борби против једног снажног непријатеља.

 

Станоје Станојевић

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 8–10.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

veterinarski
Претходни чланак

Основан је Ветеринарски факултет у Београду

Gorica_Popovic
Наредни чланак

МИСАО ДАНА