Да се не заборавиИнституцијеКуће и зграде

Прва варошка болница и Музеј српске медицине

Kада је Београд добио болницу?

До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно заштити. Изолација оболелих је заправо била најбоља мера заштите, као и свих оних који су са њима долазили у додир. Затим, превентивно задржавање путника, трговаца и робе приликом преласка државне границе је била најбоља превентивна мера спречавања епидемија, све док нису заживели нови обрасци здравствене културе. У то време, као и данас, владала су два начина лечења, класична медицина и надри (или алтернативна) медицина. И сам кнез Милош је био познат по томе да је поштовао многа народна сујеверја иако је доводио признате докторе из Аустрије у Кнежевину. Посебно у време када је владала чувена „бубонска куга“ 1837. године, кнез Милош је препоручивао коришћење средстава западне медицине. У свету здравства, новине су биле чешће него у ранијим епохама. У читавој Европи 19. век био је време коришћења опијата који је омогућавао барем тренутно олакшање, посебно код тешких болова. То су биле смесе на бази морфијума, кокаина или хериона, коришћене уз традиционалне благе психоактивне супстанце као алкохол, дуван, чај. У Србији је постојало Кока-кино вино „које смирује живце и тело, а окрепљује дух“, рекламирао је тада лист „Српска застава“. (В.Јовановић, Здравље и нега тела у: Приватни живот код Срба у 19. веку, Београд, 2006.)

 

Хуманитаран и прогресивни српски владар, кнез Михаило

Поред ратова који доносе бројне заразе и болести, лош канализациони систем, недостатак хигијене и сиромаштво у граду озбиљно су утицали на животни век људи, поготово деце. Оваква ситуција, по мишљењу ондашњих лекара, била је основ за развој колере и туберкулозе. Како није било болница, основане су пљуваонице за туберкулозне на јавним местима и у јавним објектима. Кнез Михаило, у циљу решавања овог проблема поклонио је земљиште у Улици Џорџа Вашингтона (тада Видинској), а део свог плаца је даривао и Илија М. Коларац. Тако је 1841. године основана Прва грађанска болница. Међутим, наредне две деценије била је привремено смештена у изнајмљеним кућама на различитим местима у граду у којима услови нису били одговарајући за смештај болесника и рад лекара и особља – није било проветравања нити одговарајућег инвентара. Разлог је био финансијске природе, што је изазвало одржавање хуманитарног Бала са лутријом за зидање и опремање болнице који је организовао Одбор госпођа, под покровитељством кнегиње Јулије. Бал је одржан у „Српској круни“, најотменијој кафани тада, и од сакупљеног новца изграђена је 1868. године Прва варошка болница. Пројекат је урадио Јован Френцл по угледу на Јеврејску болницу у Берлину, а најбољи опис болнице дао је тадашњи истакнути лекар и њен први управник др Јован Валента: „Зграда носи натпис „Болница вароши и округа Београда“. Цела зграда има 4 одељења: 2 горе и 2 доле, а свако се састоји из 2 велике и 2 мале собе. Велике фуруне заузимају толики простор да праве не малу незгоду. Намештај и постеље тешко је наместити. У подземном кату су кујне за готовљење и прање, али су положене незгодно, јер се задах из њих осећа и у горњем кату. Проходи (нужници) у самој су средини до басамака, немају вентилације и зато се осећа јак задах.“ Укупан број кревета износио је 120. Најважније је било решење проветравања и кретања ваздуха у свим болничким зградама у Европи, јер се још увек веровало да устајао ваздух изазива обољења; тада се за микроорганизме није поуздано знало. И поред свих недостатака, ова болничка зграда била је дуго наша најбоља и највећа болница. У њој је стасавала плејада младих српских лекара, касније имена српске медицине: др. Лаза Лазаревић, интерниста-клиничар, др. Светозар Атанасијевић, интерниста, физиолог и бактериолог, др. Војислав Суботић, хирург-клиничар и бројни други. Године 1881. ова окружна болница претворена је у Општу државну болницу. Србија је изградњом ове болнице кренула напред у модернизацији здравственог система и образовању људи о важности хигијене простора, чиме је побољшала здравље и сиромашних грађана.

 

Изглед болнице

Зграда је заиста била велелепно здање, обликована у духу романтизма са елементима романичке и готичке архитектуре, што указује да је Србија на свим пољима тежила да достигне европске стандардне.

Од 1947. до 1983. године целу зграду је користила Очна клиника, а наредне 1984. године Скупштина града Београда је зграду доделила Српском лекарском друштву и Дому здравља Стари град. У просторијама Српског лекарског друштва, у приземљу левог крила зграде и на првом спрату отворен је Музеј српске медицине који постоји од 1955. године, смештен до тада у згради Лекарског дома  на Зеленом венцу.

 

МУЗЕЈ

У данашљем музеју путем експоната може се сагледати развојни пут медицине на нашим просторима од касног палеолита до данас. Најстарији експонат је лакатна кост Кромањонца са леченим преломом. Бројна документа, фотографије, инструменти, апарати и прибор чине занимљиву изложбену поставку у Првој варошкој болници у Београду.

 

Извор:

1. Између врача и лекара: Обележја здравствене културе у: А. Фотић, Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, Београд 2005.

2. Ј. Јовановић-Симић, Прва варошка болница у Београду, прошлост, садашњост и будућност, Београд 2009.

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

sv sava
Претходни чланак

на данашњи дан Спаљене су мошти Светог Саве

Задужбина Луке 
Ћеловића Требињца
Наредни чланак

Од магазаџије до задужбинара