Хирургија као грана медицине била је дуго у прошлости одвајана као засебна грана. Хирурзи су се називали „берберимаˮ и до двадесетог века то је био посао који су радили искључиво мушкарци. Но како се понекад каже, „правила постоје да би се кршилаˮ, поготово она неписана.

Нада Ћовић Градић рођена је у Србобрану 1885. године, где је у основној школи и започела своје дуго школовање, које је за то доба било веома необично за једну жену. По завршетку основне школе уписала је Вишу девојачку школу у Новом Саду, коју је такође успешно завршила. Након ње похађала је и Гимназију. Пошто у то време жене нису могле бити редовни ученици, четворогодишњу Гимназију морала је уписати као приватни ђак. У Новом Саду 1904. године Нада је успешно матурирала у Српској православној гимназији.

По завршетку Гимназије она даље хода путем на који се веома мало девојака тада усудило – уписује Медицински факултет у Будимпешти 1905. године. Поред факултета у Будимпешти Нада је пар семестара слушала и на Медицинском факултету у Бечу. Докторирала је 1910. године и тада се одлучила на потез који краси оне најбоље, најодлучније и најхрабрије људе у овој области. Наиме, Нада започиње специјализацију из хирургије, да би 1913. године положила специјалистички испит из хирургије и постаје прва жена која је то урадила у историји Медицинског факултета у Будимпешти. Уједно са тим она постаје и прва Српкиња која је била школовани хирург. Тиме је својим примером утабала пут за многе жене које се и дан-данас одлучују за ову и друге гране медицине.

Први посао др Нада Ћовић Градић добила је одмах у Будимпешти после студија. Радила је на II Хирушкој клиници код проф. др Павла Кузмика. После Првог светског рата, 1919. године Нада се враћа у отаџбину и почиње да ради у Сомбору. Тадашњи градски физик Емилијан Глигоријевић дао је младој докторки-хирургу посао да води Женско одељење у тадашњој градској болници. Била је то у почетку болница скромних услова, али убрзо трудом и радом младе докторке на ту болницу дозидана је и једна операциона сала са хирушким инструментима и стерилизатором (1923). Цело одељење премештено је 1930. године у нову велику болницу, која је изграђена под ктиторством краљевског пара Њ. к. в. Александра Карађорђевића и краљице Марије.

Др Нада постаје председник градске организације Црвеног крста Сомбора 1932. године и врло брзо сакупљањем прилога и личним прилозима купује кућу која је била и остала и до дан-данас један велики хуманитарни дом за град Сомбор.

У току Другог светског рата др Нада бива веома активна, посебно на пољу ратне хирургије. Њено знање и веште руке биле су у том тешком времену права драгоценост. Највише се истакла у болницама Црвене армије, које су биле направљене у околини Сомбора уочи велике Батинске битке.

Ношена искуствима из организовања обуке за помоћне болничаре у Црвеном крсту др Нада Ћовић Градић почела је да се залаже за уздизање постојећег медицинског кадра на виши стручни ниво. Њеним залагањем у Сомбору се 20. септембра 1947. године отвара нижа Медицинска школа (смер болиничар). Школа је била трогодишња, а право на упис имали су кандидати са завршена четири разреда гимназије и положеном малом матуром. Касније су право на упис имали ученици са завршеном осмогодишњом школом. Била је први директор те школе, која је радила до 1952. г. После реформе медицинског школства на темељима Надиног рада отвара се Средња медицинска школа у Сомбору, која ради и дан-данас.

Медицинска школа у Сомбору

Др Нада Ћовић Градић умрла је у Сомбору 1973. године.

Др Нада у позним годинама

ПИШЕ: Александар Кобиларов

ЛИТЕРАТУРА:

• Бранислав Богданов, Милорад Велисављев, Војислав Николић, Радослав Борота, Александар Кнежевић,Медицински преглед (бр. 1–2), Матица српска, Нови Сад; Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, 1988, стр. 80–81.
• Стојан Бербер, Историја сомборског здравства, Нови Сад, Матица српска, Одељење за природне науке,
• Стојан Бербер, Историја здравствене културе у Сомбору (књига 2), Сомбор, 1980.
• Црвени крст Сомбор, Историјат Црвеног крста Сомбор, чланак доступан на; http://www.cksombor.org.rs/?page_id=279
• Монографија Средње mедицинске школе у Сомбору, Сомбор, 1975.