На данашњи дан, 12. децембра 1830. године по грегоријанском, а 30. новембра по јулијанском календару, на Ташмајдану у Београду, у присуству београдског паше, кнеза Милоша, турских великодостојника, чиновника српске управе, народних представника, многих спахија и великог броја грађана и сељака из околине, свечано је прочитан султанов хатишериф. Био је то други по реду хатишериф који је султан издао Србима, а њиме је Србија добила права на широку унутрашњу аутономију. Тако је тим документом Србима призната слобода вероисповести, а кнезу Милошу, уз додатни берат, наследност кнежевске титуле и у султаново име му је поверено управљање српским народом, али уз помоћ скупштине старешина, који нису могли бити збачени уколико се не докаже да су радили против безбедности Турског царства. Србији су враћене границе од пре 1813. године, које је једна руско-турска комисија накнадно требало да утврди. Србија је требало да плаћа паушално утврђен годишњи трибут, као обештећење за сва економска права и турске поседе који се преносе на српску управу. Срби су добили право да држе потребан број војске, да отварају болнице, штампарије, поштанску службу, као и право на независност судова, а сви Турци цивили требало је да напусте Србију, осим гарнизона по утврђеним градовима: Београд, Шабац, Смедерево, Ужице, Соко и Кладово. Добијање овог хатишерифа и његово објављивање имало је широк одјек у иностранству, а нарочито код Срба у Срему, Банату, Бачкој и Славонији. Ипак, самосталност је донела нове проблеме…

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1806. године, приликом заузимања Београда, погинуо је Васа Чарапић;
1873. године у Србији је уведен динар као новчана јединица;
1958. године умро је научник и академик Милутин Миланковић;
1958. године умро је историчар, књижевник, политичар и академик Слободан Јовановић.