АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Преминуо је мајор Драгутин Гавриловић

На данашњи дан, 19. јула 1945. године у Београду је преминуо српски мајор и пуковник Драгутин Гавриловић. Рођен је маја 1882. године у Чачку, а после основне школе у родном граду, завршио је Војну академију 1901. године, и био постављен за команданта Десетог пешадијског пука моравске дивизије. Учествовао је у  балканским и Првом светском рату, из ког је остао запамћен његов говор браниоцима Београда 7. октобра 1915. године. Два пута је тешко рањаван, једном 1914. године, а други пут током одбране Београда 1915. Повлачио се потом са војском преко Албаније и учествовао у борбама 1916. године и током пробоја Солунског фронта, две године касније. После рата је унапређен у чин пуковника и до 1930. године био је командант 47. пешадијског пука. Одбор Општине града Крушевца прогласио га је за свог првог почасног грађанина, док је за своје војне заслуге и херојство вишеструко одликован, а нека од одликовања су Орден „Карађорђеве звезде с мачевима“, Орден „Светог Саве“, Орден „Белог орла са мачевима“, Орден француског „Ратног крста“, Орден „Легије части“, Медаљон „Милоша Обилића“, „Албанска споменица“ и други. После пуча од 27. марта 1941. године генерал Душан Симовић му је понудио чин генерала и место министра, што је он одбио. Пуковник Гавриловић је по избијању Другог светског рата код нас и после капитулације Југославије у Априлском рату заробљен и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга, одакле је болестан пуштен тек 1945. године. Након што је са транспортом заробљеника стигао у Београд, провео је неко време у сабирном центру на Бањици, да би се мало опоравио, а постоје и приче да је на улицама града и у својој кући био вређан и физички злостављан од стране појединаца. Но како год било, болестан и физички и психички исцрпљен, мајор Драгутин Гавриловић преминуо је у свом дому код Славије, и сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске у гробници своје рођаке, на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1427. године умро је деспот Стефан Лазаревић;
1821. године рођен је лекар и педагог Ђорђе Натошевић;
1855. године рођен је војвода Живојин Мишић;
1883. године из Беча су тридесет година након његове смрти, пренети посмртни остаци песника Бранка Радичевића и сахрањени на брду Стражилово изнад Сремских Карловаца;
1900. године рођен је песник Душан Васиљев;
1936. године умро је српки геолог, политичар и академик Јован Жујовић;
1937. године у Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу;
1979. године умро је новинар и уредник Радио Београда, Радивоје Раћа Марковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Janko-Safarik-NMBG
Претходни чланак

Умро је лекар, библиотекар и музеолог Јанко Шафарик

Vasilije Krestic
Наредни чланак

Рођен је историчар, професор и академик Василије Крестић