АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Преминуо је композитор Стеван Стојановић Мокрањац

На данашњи дан, 28. септембра 1914. године, преминуо је композитор, музички педагог и академик Стеван Стојановић Мокрањац.

Рођен је 1856. године у Неготину, у Зајечару је завршио гимназију, а потом је био на природно-математичком одсеку Велике школе у Београду, одакле је захваљујући стипендији отишао на Конзерваторијум у Минхен, где је учио хармонију и композицију. На трећој години изгубио је стипендију, вратио се у Србију и постао хоровођа Београдског певачког друштва. Својим композицијама и успесима на месту хоровође, успео је поново да је добије и настави студије прво у Риму, а затим у Лајпцигу, где је усавршио теорију и дириговање.

По повратку у Србију је био изузетно активан, те је поред осталог, 1889. основао Гудачки квартет, а неколико година касније иницирао је и покренуо Савез певачких друштава. Учествовао је у оснивању Удружења српских музичара, био је и наставник музике у гимназији и богословији, али је његов најзначајнији допринос био је оснивање Српске музичке школе 1899. године, заједно са Манојловићем и Биничким, данас Средње музичке школе Мокрањац, у којој је био директор и професор теоријских предмета све до 1913. године.

Што се његовог музичког стваралаштва тиче, оно се одликује изванредним смислом за уметничку обраду музичког фолклора и народних мелодија са којима је долазио у контакт, које је сакупљао, записивао и правио о њима студије, поставши у исти мах и оснивач музичке науке код нас.

Нека од најпознатијих дела су му свакако: Руковети (петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске), Приморски напјеви, Козар, као и његове духовне композиције које спадају у најистакнутија дела православног богослужења, као што су: Опело, Литургија, Акатист Богородици и друге.

Стеван Мокрањац је преминуо у педесет деветој години у Скопљу, где се са породицом склонио по избијању рата, а његови посмртни остаци су 1923. године пренети на београдско Ново гробље.

Од 1966. године, у знак сећања на великог композитора, у Неготину се сваке године традиционално одржавају Мокрањчеви дани.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1833. године рођен је политичар, економист и почасни члан Српске краљевске академије Владимир Јовановић;
1880. године умро је мајор српске војске и четнички војвода Војислав Танкосић;
1930. године рођен је редитељ и један од најзначајнијих српских историчара филма Дејан Косановић;
1944. године јединице Црвене армије у Другом светском рату су, на основу југословенско-совјетског договора, прешле у Србију;
1949. године Москва је једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље источног блока;
1981. године умрла је филозоф, књижевник и прва жена доктор наука на Београдском универзитету Ксенија Атанасијевић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

38701222_1317371425066888_5131373251607396352_n
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

Подлога - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy (2) - Copy
Наредни чланак

МИСАО ДАНА