На данашњи дан, 29. маја 1923. године премијерно је у београдском Народном позоришту изведена представа „Сумњиво лице“, Бранислава Нушића. Занимљиво је да је Нушић ово дело написао још крајем осамдесетих година XIX века, али је из политичких разлога било потребно да прође више од три и по деценије да би оно било приказано, а причу о томе оставио је сам аутор у накнадном предговору. Наиме, писац је „свеж“ рукопис однео тадашњем управнику Народног позоришта, Милораду Шапчанину, али му је овај након читања рекао да и поред тога што је уживао и мисли да би имало великог успеха, он то не сме да стави на репертоар, а и њему предлаже да га однесе кући и спали. Нушић га је однео кући, али га није спалио, већ је сачекао смену управника, и неколико година касније однео комад новопостављеном Николи Петровићу, који му је такође рекао да се силно забавио читајући га, али да га он ипак боље однесе својој кући, да случајно неко то не би пронашао у управниковој канцеларији. На смени векова Петровића је на месту управника заменио управо Нушић. Према сопственим речима, тада је писац Нушић донео текст управнику Нушићу, а овај му је као „најискренији пријатељ“ дао савет да га по трећи пут, у „свом најбољем интересу“, однесе кући. „Сумњиво лице“ ипак није мировало. Било је заједно са другим Нушићевим рукописима у Скопљу, где је писац био управник позоришта, и где га је затекло повлачење преко Албаније у Првом светском рату, те је и оно кренуло даље. Када је стигао до Приштине схватио је да не може све да носи са собом, па је неке рукописе, међу којима је била и комедија  „Сумњиво лице“ које није имао храбрости ни сам да постави на сцену, побацао на под куће где је боравио и ту их оставио, док је друге потом предао на чување у Призрену. Када се после рата, 1918. године вратио у Скопље, сазнао је да су све рукописе из Призрена Бугари нашли и уништили, а да је оне бачене у Приштини сачувала Албанка у чијој су кући били и вратила му их. Тако је тадашњи управник Народног позоришта, Милан Грол, коначно ово дело уврстио у репертоар, и оно је до данас доживело стотине извођења.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1453. године турски султан Мехмед II освојио је Цариград, чиме је Византија после више од 1000 година престала да постоји. По многима, овај догађај означава и крај средњег века;
1875. године рођен је књижевник Светозар Ћоровић;
1879. године рођен је песник Коста Абрашевић;
1907. године рођен је сликар Никола Граовац;
1917. године погинуо је песник Владислав Петковић Дис;
1923. године рођен је глумац Милутин Мића Татић;
1991. године, „Црвена Звезда“ је освојила Куп европских шампиона, данашњу Лигу шампиона, и поставши првак Европе остварила највећи успех у историји српског фудбала.