АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ПРЕДСТАВА ЗА СРБЕ И ГРКЕ

Посебно је занимљив догађај који је определио даљи животни пут Јоакима Вујића. Била је то представа драмског дела Иштвана Балога, под насловом Црни Ђорђе или освајање Београда од Турака, чија је прапремијера приказана у Рондели 12. септембра 1812. године, као „тајна представа само за Србе и Грке”.

Било је лепо септембарско вече, каквих у Пешти често има крајем лета. На пространом кеју пред Ронделом, старом кулом стражаром на пештанској страни Дунава, у којој су се већ пола века одржавале позоришне представе, окупило се двестотинак људи и жена. Шетали су се пред зградом, понеки застајали и читали плакате залепљене на паноима крај улаза у позориште. Читали су исти онај текст, који је Иштван Балог почео да пише пре седам година на табаку папира:

 

ЦРНИ ЂУРО,

ИЛИ ОСВАЈАЊЕ БЕОГРАДА ОД ТУРАКА

игра за гледање у 4 чина

 

Затим су читали имена глумаца, са прваком драме Полом Силађијем, на првом месту. Иако су глумци били Мађари и текст био на мађарском, гледаоци су били углавном Мађари и нешто Грка и Срба. Међу српским гледаоцма готово незапажена била је фигура Јоакима Вујића. Толико је желео да види ову представу, и жеља му се испунила. И он је био један од позваних на премијеру.

Партер, галерије и осамнаест ложа били су осветљени многобројним свећама. Публика, радознала јер је први пут извођена драма о Србима – Рацима, како су их тамо звали, почела је жагорећи да улази у дворану. Није било довољно места за све оне који су желели да виде драму.

Чуло се шуштање кринолина, лупкање потпетица, каваљери су се галантно клањали и одводили даме до седишта.

Завеса се диже.

Жамор престаје.

Представа почиње.

Публика пажљиво прати догађаје на сцени, у којима се приказује српски устанак од 1804. године па даље. Карађорђе је у драми највећи јунак, од кога полазе сви токови у драми. И тако све до четвртог чина, у коме је представљен напад на Београд 1806. године. Сцена у овом чину почиње тако што један глумац, српски устаник, трчи кроз публику и пуца на Турке на позорници. Устаници су ослободили град и Карађорђе им се, на крају, обраћа речима:

– Некада сам вас молио да у тешкоћама не губите наду, да се не плашите надмоћнијег непријатеља, а сада вам поручујем да вас не засени велика срећа победе. Сада је прилика да докажемо колико волимо своју отахбину. На оружје, браћо! На живот и смрт! Живот или смрт за отахбину!

Прошле су 423 године од Косовске битке, која се збила 1389. Када се ове све цифре саберу, добије се 1812 – година извођења драме

ЦРНИ ЂУРО,

ИЛИ ОСВАЈАЊЕ БЕОГРАДА ОД ТУРАКА

игра за гледање у 4 чина.

Драмско дело о Карађорђу и устаницима у Србији и о освајању Београда, односно о победама над Турцима било је неприхватљиво за царски двор у Бечу. Цензор и ревизор књига у Будиму је још приликом одобравања Баловог рукописа за приказивање 15. августа 1812. године обавестио о томе лично цара дописом.

Иако је цар забранио извођење Црног Ђорђа у царевини, Балогова дружина га је приказивала и касније у Пешти и Будиму 1822. и 1834. године, а дело је приказивано по целој Угарској у преко 50 мањих места и по дворовима великаша.

 

Милутин Тасић

 

Извор: Тасић 2018: Милутин Тасић, Српски великани драме. Јоаким Вујић, Београд: Ringer Axel Springer, стр. 15–17.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Ilija-Obradovic
Претходни чланак

Рођен је инжењер и академик Илија Обрадовић

40515550_1342364289234268_8464567211049091072_n
Наредни чланак

МИСАО ДАНА