АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиОбичај

ПОВОЂАНИ И ПРВИЧЕ

Прве званичне посете младенаца и нових пријатеља сматрају се завршетком свадбеног церемонијала. Најпре младини родитељи, најближи рођаци и другарице долазе у посету њој а и пријатељима. Ова се посета различито назива: поди, походи, у Војводини похођани[1], погачари и велики гости.

Походи су били прилика младиним родитељима да погледају збиља услове у домаћинству својих пријатеља и како им се кћи ту снашла, као и прилика (за још једну) размену дарова и доношење девојачке спреме (ако ова није донета раније). У ову посету се одлази још на дан свадбе, пред вече, или, ако су пријатељи удаљени, у наредна два дана.

Младенци тридесетих

Младенци тридесетих (ИЗВОР: Народна библиотека Пожега)

Ако се не оде у прва три дана, онда се свакако одлазило током прве године; ако ни тад – онда непарних година: треће, пете, седме или девете године. Уколико се ни тада не оде, пријатељство и сродство се сматрало прекинутим. За одлазак у походе обично се одабере неки празник, али се не иде за време поста.

Влаховић о томе пише: „У Војводини ՚погачари՚ или ՚похођани՚ долазе са сватовима или сутрадан увече, односно, најкасније осам дана након свадбе. Долазе у непарном броју (7, 9, 11), рачунајући у то, код Банатских Хера, и торбу коју носе. Као поклоне погачари носе погачу, чешаљ, укоснице, ‘шпенадле’[2], огледало, сапун, виљушку, нож и тањир. Младин брат све ово ставља на кревет у коме су младенци спавали. ‘Велики гости’, односно невестини родитељи стижу у посету кћерци и зету месец дана после њиховог венчања. Том приликом као поклон носе хаљину и погачу.” (Влаховић 1999: 257)

Предратни младенци

Предратни младенци (ИЗВОР: Народна библиотека Пожега)

Узвратна посета младе, младожење, младожењиних родитеља те ближе родбине младиним родитељима назива се првиче, повратак, повртање или, у Војводини, мали гости. Она се одвијала о првом већем празнику после свадбе, или, ако је празник далеко, после три или шест недеља. Негде је првиче бивало већ трећег дана по свадби, а у неким крајевима био је обичај да невеста у прву посету родитељима оде тек о њиховој крсној слави.

Влаховић као првиче[3] спомиње само посету невесте својим родитељима, тј. да она код својих родитеља долази са рођацима који су јој били у походима, а тек при крају њеног боравка у родитељској кући долази и младожења. У Војводини у ову посету, или мале госте, иду младенци у пратњи девера и заове, осам дана по свадби. (исто)

Узајамне посете после свадбе уобичајене су између младенаца и њихових сведока на венчању. Прве недеље им кум приређује ручак, друге недеље старојко, а треће младенци позивају на ручак кума и старојка.

АУТОР: Александра Анђић, дипломирани филолог

АУТОР: Александра Анђић, дипломирани филолог

Литература:

  • Влаховић 1999: Петар Влаховић; Србија: земља, народ, живот, обичаји; Београд: Етнографски музеј – Вукова задужбина, 1999.
  • Вуковић 2004: Милан Т. Вуковић, Народни обичаји, веровања и пословице код Срба: са кратким погледом у њихову прошлост (написао, прикупио и обрадио Милан Т. Вуковић са групом сарадника), Београд: Сазвежђа, 2004. (12.допуњено изд.)
  • РМС 1990: Речник српскохрватскога књижевног језика; Нови Сад : Матица српска ; Загреб : Матица хрватска, 1990; фототипско изд
  • Фотографије за све текстове о старим свадбеним обичајима уступила Народна библиотека Пожега и Фејсбук страница Stara Požega.

[1] Вуковић, слично овоме, наводи облик повођани и пођани, али их не одређује географски. (Вуковић 2004: 47)

[2] нем. варв. чиода, прибадача (РМС 1990, VI,  стр. 995)

[3] Како Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске бележи, првиче се звала и посета младиних родитеља невести: првич м и првиче с покр. прва посета родбине удатој невести и младожење с невестом тазбини. — У шрвич« долази младин отац. Дед. Ј. Држи [се] као одива кад се поврати

у првиче. Сиј. (РМС 1990, IV, 38-39).

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

avramovic
Претходни чланак

Рођен је оснивач српског земљорадничког задругарства Михаило Аврамовић

portret-Rade
Наредни чланак

Рођена је сликарка Рада Селаковић