Poslednje što je Tesla napisao za javnost, objavljeno u oktobru 1942. godine, može se uzeti kao Teslin politički testament i nada. To je predgovor srpskom i hrvatskom izdanju govora Henrija Valasa Vek malog čoveka: „Iz ovog rata, najvećeg u istoriji, piše Tesla, mora se roditi nov svet, koji će opravdati žrtve koje čovečanstvo podnosi. Taj novi svet mora biti svet u kome neće biti eksploatisanja slabih od jakih, dobrih od zlih; gde neće biti ponižavanja siromašnih od nasilja bogatih; gde će dela uma, nauke, veštine, služiti zajedici za olakšanje i ulepšavanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva. Taj novi svet neće biti svet pogaženih i poniženih, nego svet slobodnih ljudi i naroda, jednakih u dostojanstvu i poštovanju čoveka.ˮ

(…)

U prazničnom broju beogradskog lista Politika za Božić, 6. i 7. januara 2002. godine, kao i mnogo godina do sada, velikanu u čast na dan njegove smrti, objavljen je veliki članak o Nikoli Tesli. U članku su opisani poznati, ali i manje poznati detalji o poslednjim danima života Nikole Tesle, potpunoj izolovanosti i usamljenosti:

Poslednje dane života Tesla je proživeo u oskudici, usamljen i zaboravljen, u hotelskom apartmanu br. 3.327 na 33 spratu hotela Njujorker u Njujorku. Jedini posetioci koji su ga redovno obilazili bili su njegov sestrić Sava Kosanović i književnik slovenačkog porekla Luj Adamič.
U poslednjih 6 godina života Nikola Tesla je primao od jugoslovenske vlade šest stotina dolara mesečno. Ta suma bila bi dovoljna da podmiri hotelske troškove, ali je Tesla bio nesebično darežljiv, pa bi i za najmanju uslugu hotelskom osoblju davao velike napojnice. Na kraju bi za redovne troškove smeštaja ostajao hotelu dužan.

Kralj Petar II, 8. jula 1942. godine posetio je Nikolu Teslu. U svom dnevniku (Kraljevo nasleđe) piše: Posetio sam Nikolu Teslu, svetski slavnog jugoslovensko-američkog naučnika, u njegovom apartmanu u hotelu Njujorker. Pošto sam ga pozdravio, stari naučnik je rekao: „To mi je najveća čast. Drago mi je što ste mladi i zadovoljan sam što ćete biti veliki vladar. Verujem da ću doživeti Vaš povratak u slobodnu Jugoslaviju. Od Vašega oca primili ste njegove poslednje reči – Čuvajte mi Jugoslaviju! Ponosan sam što sam Srbin i Jugosloven. Naš narod ne može da nestane. Sačuvajte jedinstvo svih Jugoslovena…ˮ Kralj zapisuje da je bio duboko dirnut i da su i on i Nikola Tesla zaplakali.

U drugoj polovini 1942. g. Tesla je najveći deo svog vremena provodio ležeći u krevetu, telesno slab, ali i dalje vedra i bodra duha. Nije dozvoljavao da mu posetioci dolaze u sobu, pa je to uskraćivao i najprisnijim prijateljima iz ranijih godina. Uporno je odbijao savete lekara, a naredio je da mu ni hotelsko osoblje ne ulazi u sobu ukoliko ih on ne pozove.
Šarlota Mjuzar, sekretarica Teslinog sestrića Save Kosanovića, seća se Nikole Tesle iz njegovih poslednjih dana i ovako opisuje susret sa njim:
Zatekla sam Nikolu Teslu kako sedi na krevetu. Bio je u pidžami. Kosa mu je bila retka, potpuno seda, s razdeljkom na sredini. Lice mu je bilo koščato i bio je veoma mršav. Oči su mu bile prodorne.
Nikola je 4. januara 1943. otišao do svoje kancelarije da bi izveo neki eksperiment po želji svog vernog prijatelja i saradnika Šerfa, iako je bio dosta slab i iscrpljen. Šerf je došao da mu pomogne, ali je u toku pripreme Tesla osetio jak probadajući bol u grudima. Odmah je prekinuo eksperiment i vratio se u hotel, odbivši pomoć lekara.
Ujutro, 5. januara došla je sobarica i pospremila apartman. Kada je odlazila, Nikola ju je zamolio da na vrata stavi natpis: „Ne uznemiravajˮ, što je inače bilo uobičajeno za Teslu. Dva dana niko nije ulazio u sobu, a onda je sobarica Elis Monagan, rano izjutra, sumnjajući na najgore, ušla, ne osvrćući se na natpis i zatekla preminulog naučnika. Imao je potpuno miran izgled, kao da se odmara, s lakim osmehom na licu. Lekar H. V. Vembli pregledao je telo i zaključio da je smrt nastupila u pola jedanaest noću, 7. januara 1943. g., dajući mišljenje da je uzrok smrti srčana tromboza. Tesla je umro u snu i sudski veštak je primetio da nisu pronađene nikakve sumnjive okolnosti.

U svojim uspomenama Sava Kosanović beleži:

„Kada sam 7. januara 1943. ujutru ušao u Teslinu sobu s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi, malo zgrčen, sa zaleđenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjem Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine.ˮ

Pored kreveta Kosanović je opazio Teslim notes sa beleškom na čijim koricama je bio simboličan naslov: Poslednja izračunavanja.

Sa Savom Kosanovićem došao je i novinar Keneta Svizi, koji je zabeležio:

„Na stolu je stajala jedna od mnogobrojnih metalnih kutija u kojima je držao svoje papire. Bila je otključana i otklopljena. U njoj su bila pisma jako bliskih ličnosti i neke slike koje su ga morale uzbuditi i potresti. I život mu se ugasio kao sveća.ˮ

Telo je prebačeno u Kembelov posmrtni zavod, na Medison aveniji, u 81. ulici, a Hjugo Gernsbek je angažovao vajara da izradi posmrtnu masku velikana. Gradonačelnik Njujorka Lagvardija pročitao je preko radija 10. januara poruku koju je nappisao Luj Adamič:

„Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi što su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i kako vreme prolazi postaje sve veće…ˮ

Kada je 12. januara održano opelo, u četiri sata u Katedralu Svetog Jovana Bogoslova, najveće i najlepše protestantske crkve u Njujorku, koja je u počast Tesli stavljena na raspolaganje za pravoslavni obred, došlo je oko dve hiljade ljudi. Važne ličnosti američke nauke i industrije koje su prisustvovale kao pratioci kovčega bili su: profesor Edvin Armstrong, dr E. F. V. Aleksander iz Dženeral elektrika, inženjer Gano Dan i V. H. Barton, Hejden, kustos planetarijuma i Amreičkog prirodopisnog muzeja, Njubold Moris predvodio je ovu grupu kao predsednik njujorškog veća.

Na počasnoj straži smenjivalo se 30 jugoslovenskih oficira.

Među balkanskim diplomatama bio je jugoslovenski ambasador Potić kao i sestrić Sava Kosanović, zajedno sa Teslinim prijateljem Kenetom Svizijem.

Supruga predsednika Sjedinjenih Država Eleonor Ruzvelt poslala je telegram saučešća u ime predsednika i u svoje ime.

(…)

Prota Dušan Šukletović, koji je služio opelo svedoči o tom događaju u knjizi Nikola Tesla i njegovo vreme. Na stranici 585. Ove knjige kaže sledeće:

„Iako je to bilo doba kada Episkopalna crkva slavi Epifani period i kada su glavna vrata na katedrali zaključana i iznutra sva okićena cvećem, pokojini episkop Maning je dozvolio da se centralna vrata otvore i Teslino telo unese na svečan način u crkvu. Tadašnji episop Dionisije, pošto je obavešten o smrti Teslinoj, naredio je starom svešteniku proti Milanu Mrvičinu da dođe u Njujork i da zajedno sa mnom učestvuje u sahrani. Prota Mrvičin bio je tada sveštenik u Lebanonu, Pensilvanija. Posle opela Teslino telo je odneseno na groblje oko trideset pet milja severno od Njujorka.

Teslin nećak Sava Kosanović hteo je da se telo spali. Ja sam odbio da vršim opelo ako se telo bude spaljivalo. Sava Kosanović je pristao da se telo sahrani po pravoslavnom običaju. Da li je posle opela Telo spaljeno, ja ne znam ništa pozitivno o tome. Posle se govorilo, zapravo šaputalo, da je Teslino telo spaljeno po nalogu Save Kosanovića… Svaki čovek pred Bogom snosi odgovornost za svoja dela. Ja sam izvršio moju dužnost prema propisu pravoslavne crkve i savest mi je mirna.

Sve što sam stavio na hartiju u vezi sa Teslinom sahranom je tačno, tako mi Bog pomogao, zapisao je protjerej-starofor Dušan Šukletović, 15. septembra 1976. godine.ˮ

Posle opela Teslino telo je prebačeno na groblje Frenklif u Ardsliju u pratnji Save Kosanovića, dr Ivana Šubašića (bio je na čelu misije u Jugoslovenskom informativnom centru) i njegove supruge, dr Borisa Furlana i njegove supruge, Keneta Svizija i Šarlote Mjuzer. Dr Šubašić je održao kratak govor u kapeli u slavu pokojnika. Kremacija je obavljena posle nekoliko dana.

Ne postoji pisani dokument da je kremacija bila Teslina želja.

Odlomak iz knjige M. Tasića, Tesla od Smiljana do večnosti, BOOKLAND, Beograd, 2006. g.

Na snimku možete pogledati snimak Tesline sahrane, uz pesmu Tamo daleko, koja je svirana po njegovoj poslednjoj želji.

Izvor: YOUTUBE

https://www.youtube.com/watch?v=RSQ1gPBr9kA