Да се не заборавиЗанимљивости

Последњи дани живота и сахрана Николе Тесле

Последње што је Тесла написао за јавност, објављено у октобру 1942. године, може се узети као Теслин политички тестамент и нада. То је предговор српском и хрватском издању говора Хенрија Валаса Век малог човека: „Из овог рата, највећег у историји, пише Тесла, мора се родити нов свет, који ће оправдати жртве које човечанство подноси. Тај нови свет мора бити свет у коме неће бити експлоатисања слабих од јаких, добрих од злих; где неће бити понижавања сиромашних од насиља богатих; где ће дела ума, науке, вештине, служити заједици за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства. Тај нови свет неће бити свет погажених и понижених, него свет слободних људи и народа, једнаких у достојанству и поштовању човека.ˮ

(…)

У празничном броју београдског листа Политика за Божић, 6. и 7. јануара 2002. године, као и много година до сада, великану у част на дан његове смрти, објављен је велики чланак о Николи Тесли. У чланку су описани познати, али и мање познати детаљи о последњим данима живота Николе Тесле, потпуној изолованости и усамљености:

Последње дане живота Тесла је проживео у оскудици, усамљен и заборављен, у хотелском апартману бр. 3.327 на 33 спрату хотела Њујоркер у Њујорку. Једини посетиоци који су га редовно обилазили били су његов сестрић Сава Косановић и књижевник словеначког порекла Луј Адамич.
У последњих 6 година живота Никола Тесла је примао од југословенске владе шест стотина долара месечно. Та сума била би довољна да подмири хотелске трошкове, али је Тесла био несебично дарежљив, па би и за најмању услугу хотелском особљу давао велике напојнице. На крају би за редовне трошкове смештаја остајао хотелу дужан.

Краљ Петар II, 8. јула 1942. године посетио је Николу Теслу. У свом дневнику (Краљево наслеђе) пише: Посетио сам Николу Теслу, светски славног југословенско-америчког научника, у његовом апартману у хотелу Њујоркер. Пошто сам га поздравио, стари научник је рекао: „То ми је највећа част. Драго ми је што сте млади и задовољан сам што ћете бити велики владар. Верујем да ћу доживети Ваш повратак у слободну Југославију. Од Вашега оца примили сте његове последње речи – Чувајте ми Југославију! Поносан сам што сам Србин и Југословен. Наш народ не може да нестане. Сачувајте јединство свих Југословена…ˮ Краљ записује да је био дубоко дирнут и да су и он и Никола Тесла заплакали.

У другој половини 1942. г. Тесла је највећи део свог времена проводио лежећи у кревету, телесно слаб, али и даље ведра и бодра духа. Није дозвољавао да му посетиоци долазе у собу, па је то ускраћивао и најприснијим пријатељима из ранијих година. Упорно је одбијао савете лекара, а наредио је да му ни хотелско особље не улази у собу уколико их он не позове.
Шарлота Мјузар, секретарица Теслиног сестрића Саве Косановића, сећа се Николе Тесле из његових последњих дана и овако описује сусрет са њим:
Затекла сам Николу Теслу како седи на кревету. Био је у пиџами. Коса му је била ретка, потпуно седа, с раздељком на средини. Лице му је било кошчато и био је веома мршав. Очи су му биле продорне.
Никола је 4. јануара 1943. отишао до своје канцеларије да би извео неки експеримент по жељи свог верног пријатеља и сарадника Шерфа, иако је био доста слаб и исцрпљен. Шерф је дошао да му помогне, али је у току припреме Тесла осетио јак пробадајући бол у грудима. Одмах је прекинуо експеримент и вратио се у хотел, одбивши помоћ лекара.
Ујутро, 5. јануара дошла је собарица и поспремила апартман. Када је одлазила, Никола ју је замолио да на врата стави натпис: „Не узнемиравајˮ, што је иначе било уобичајено за Теслу. Два дана нико није улазио у собу, а онда је собарица Елис Монаган, рано изјутра, сумњајући на најгоре, ушла, не осврћући се на натпис и затекла преминулог научника. Имао је потпуно миран изглед, као да се одмара, с лаким осмехом на лицу. Лекар Х. В. Вембли прегледао је тело и закључио да је смрт наступила у пола једанаест ноћу, 7. јануара 1943. г., дајући мишљење да је узрок смрти срчана тромбоза. Тесла је умро у сну и судски вештак је приметио да нису пронађене никакве сумњиве околности.

У својим успоменама Сава Косановић бележи:

„Када сам 7. јануара 1943. ујутру ушао у Теслину собу с једним блиским пријатељем, Тесла је лежао мртав. Још мршавији и блеђи, мало згрчен, са залеђеним сажаљивим изразом, готово осмехом на лицу. На великом округлом столу стајала је једна отворена метална кутија, каквих је много имао, са писмима и извученом сликом, последњем Теслином, у групи посетилаца 1942. године.ˮ

Поред кревета Косановић је опазио Теслим нотес са белешком на чијим корицама је био симболичан наслов: Последња израчунавања.

Са Савом Косановићем дошао је и новинар Кенета Свизи, који је забележио:

„На столу је стајала једна од многобројних металних кутија у којима је држао своје папире. Била је откључана и отклопљена. У њој су била писма јако блиских личности и неке слике које су га морале узбудити и потрести. И живот му се угасио као свећа.ˮ

Тело је пребачено у Кембелов посмртни завод, на Медисон авенији, у 81. улици, а Хјуго Гернсбек је ангажовао вајара да изради посмртну маску великана. Градоначелник Њујорка Лагвардија прочитао је преко радија 10. јануара поруку коју је напписао Луј Адамич:

„Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи што су икада живели. Оно што је створио велико је и како време пролази постаје све веће…ˮ

Када је 12. јануара одржано опело, у четири сата у Катедралу Светог Јована Богослова, највеће и најлепше протестантске цркве у Њујорку, која је у почаст Тесли стављена на располагање за православни обред, дошло је око две хиљаде људи. Важне личности америчке науке и индустрије које су присуствовале као пратиоци ковчега били су: професор Едвин Армстронг, др Е. Ф. В. Александер из Џенерал електрика, инжењер Гано Дан и В. Х. Бартон, Хејден, кустос планетаријума и Амреичког природописног музеја, Њуболд Морис предводио је ову групу као председник њујоршког већа.

На почасној стражи смењивало се 30 југословенских официра.

Међу балканским дипломатама био је југословенски амбасадор Потић као и сестрић Сава Косановић, заједно са Теслиним пријатељем Кенетом Свизијем.

Супруга председника Сједињених Држава Елеонор Рузвелт послала је телеграм саучешћа у име председника и у своје име.

(…)

Прота Душан Шуклетовић, који је служио опело сведочи о том догађају у књизи Никола Тесла и његово време. На страници 585. Ове књиге каже следеће:

„Иако је то било доба када Епископална црква слави Епифани период и када су главна врата на катедрали закључана и изнутра сва окићена цвећем, покојини епископ Манинг је дозволио да се централна врата отворе и Теслино тело унесе на свечан начин у цркву. Тадашњи еписоп Дионисије, пошто је обавештен о смрти Теслиној, наредио је старом свештенику проти Милану Мрвичину да дође у Њујорк и да заједно са мном учествује у сахрани. Прота Мрвичин био је тада свештеник у Лебанону, Пенсилванија. После опела Теслино тело је однесено на гробље око тридесет пет миља северно од Њујорка.

Теслин нећак Сава Косановић хтео је да се тело спали. Ја сам одбио да вршим опело ако се тело буде спаљивало. Сава Косановић је пристао да се тело сахрани по православном обичају. Да ли је после опела Тело спаљено, ја не знам ништа позитивно о томе. После се говорило, заправо шапутало, да је Теслино тело спаљено по налогу Саве Косановића… Сваки човек пред Богом сноси одговорност за своја дела. Ја сам извршио моју дужност према пропису православне цркве и савест ми је мирна.

Све што сам ставио на хартију у вези са Теслином сахраном је тачно, тако ми Бог помогао, записао је протјереј-старофор Душан Шуклетовић, 15. септембра 1976. године.ˮ

После опела Теслино тело је пребачено на гробље Френклиф у Ардслију у пратњи Саве Косановића, др Ивана Шубашића (био је на челу мисије у Југословенском информативном центру) и његове супруге, др Бориса Фурлана и његове супруге, Кенета Свизија и Шарлоте Мјузер. Др Шубашић је одржао кратак говор у капели у славу покојника. Кремација је обављена после неколико дана.

Не постоји писани документ да је кремација била Теслина жеља.

Одломак из књиге М. Тасића, Тесла од Смиљана до вечности, BOOKLAND, Београд, 2006. г.

На снимку можете погледати снимак Теслине сахране, уз песму Тамо далеко, која је свирана по његовој последњој жељи.

Извор: YOUTUBE

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

aberdar
Претходни чланак

Умро је филозоф, песник, политичар и академик Милан Кујунџић Абердар

Dalipagic
Наредни чланак

Рођен је кошаркаш и тренер Дражен Далипагић

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *