Sto godina slobode

Proslava velikog jubileja – stogodišljice oslobođenja od turske vlasti (1833‒1933) pripremala se „pod visokim pokroviteljstvom NJ. v. kralja Aleksandra I, koji je tom prilikom proputovao kroz Timočku krajinu, a njegov dolazak bio propraćen do tada nezapamćenim manifestacijama u svim mestima. Odbor za proslavu sačinjavali su, između ostalih, ban u penziji Jeremija Živanović, general u penziji Nikola Colović i predsednik zaječarske opštine Nikola Nikolić. Početak svečanosti objavljen je 14. maja u šest časova ujutro, pucanjem iz topova. Vreme je bilo lepo i pogodno za manifestaciju poput ove. Prethodno veče, iz Niša, stigla je velika kompozicija kojom su doputovali, između ostalih, predsednik Narodne skupštine Kosta Kumanudi sa više poslanika, senatora i drugih uvaženih gostiju. Bile su prepune i kompozicije iz Prahova i Paraćina. Specijalnim vozom iz Beograda, preko Niša, došli su ujutro: predsednik vlade dr Srškić sa nekoliko ministara, ban Moravske Banovine Milan Nikolić, komandant armije u Nišu general Josif Kostić, predsednik niške opštine i mnogi drugi. Brodom „Aleksandar“ od Beograda do Prahova a odatle vozom, doputovalo je više ministara, senatora, narodnih poslanika i vrhovni rabin dr Isak Alkalajn.

U Zaječaru su, neposredno po dolasku, prisustvovali službi koju je, u sabornoj crkvi, vršio episkop timočki dr Emilijan sa sveštenicima. Ispod Kraljevice, gde je organizovana izložba stoke i mlečnih proizvoda, sokoli su postrojeni pozdravljali uvažene goste. Za tu priliku podignuta je tribina sa posebno ukrašenom ložom u sredini, namenjena kralju Aleksandru Karađorđeviću, a članovima vlade rezervisana su mesta ispred tribine. Do Kraljeve lože nalazile su se devojke u narodnoj nošnji, dok su oko tribine bile postrojene starešine sokola sa sokolskim zastavama. Neposredno posle 11 časova razlegli su se zvuci državne himne označivši dolazak kralja u pratnji uniformisane sokolske konjice koja ga je sačekala na prilazu gradu. Pošto je primio raport komandira postrojene počasne čete, pozdravili su ga predsednik zaječarske opštine i predsednik Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu. Narodu se obratio govorom nakon čega je razgledao stočarsku i rudarsku izložbu, a zatim u pratnji sokolske konjice napustio grad. Banket u Oficirskom domu otvorio je Marinko Stanojević, predsednik mesnog odbora za proslavu. Po podne priređene su viteške i sokolske igre, od kojih je najzapaženije bilo izvođenje Hajduk Veljkovog proboja kroz turski logor…Proslavi u Zaječaru prisustvovalo je više od 30.000 Timočana i Krajinaca¹. ”