Сто година слободе

Прослава великог јубилеја – стогодишљице ослобођења од турске власти (1833‒1933) припремала се „под високим покровитељством Њ. в. краља Александра I, који је том приликом пропутовао кроз Тимочку крајину, а његов долазак био пропраћен до тада незапамћеним манифестацијама у свим местима. Одбор за прославу сачињавали су, између осталих, бан у пензији Јеремија Живановић, генерал у пензији Никола Цоловић и председник зајечарске општине Никола Николић. Почетак свечаности објављен је 14. маја у шест часова ујутро, пуцањем из топова. Време је било лепо и погодно за манифестацију попут ове. Претходно вече, из Ниша, стигла je велика композиција којом су допутовали, између осталих, председник Народне скупштине Коста Кумануди са више посланика, сенатора и других уважених гостију. Биле су препуне и композиције из Прахова и Параћина. Специјалним возом из Београда, преко Ниша, дошли су ујутро: председник владе др Сршкић са неколико министара, бан Моравске Бановине Милан Николић, командант армије у Нишу генерал Јосиф Костић, председник нишке општине и многи други. Бродом „Александар“ од Београда до Прахова а одатле возом, допутовало је више министара, сенатора, народних посланика и врховни рабин др Исак Алкалајн.

У Зајечару су, непосредно по доласку, присуствовали служби коју је, у саборној цркви, вршио епископ тимочки др Емилијан са свештеницима. Испод Краљевице, где је организована изложба стоке и млечних производа, соколи су постројени поздрављали уважене госте. За ту прилику подигнута је трибина са посебно украшеном ложом у средини, намењена краљу Александру Карађорђевићу, а члановима владе резервисана су места испред трибине. До Краљеве ложе налазиле су се девојке у народној ношњи, док су око трибине биле постројене старешине сокола са соколским заставама. Непосредно после 11 часова разлегли су се звуци државне химне означивши долазак краља у пратњи униформисане соколске коњице која га је сачекала на прилазу граду. Пошто је примио рапорт командира постројене почасне чете, поздравили су га председник зајечарске општине и председник Удружења Тимочана и Крајинаца у Београду. Народу се обратио говором након чега је разгледао сточарску и рударску изложбу, а затим у пратњи соколске коњице напустио град. Банкет у Официрском дому отворио је Маринко Станојевић, председник месног одбора за прославу. По подне приређене су витешке и соколске игре, од којих је најзапаженије било извођење Хајдук Вељковог пробоја кроз турски логор…Прослави у Зајечару присуствовало је више од 30.000 Тимочана и Крајинаца¹. ”