Miloš nama zapoveda!

O narodnom mnjenju i osećanjima prema vođi Drugog srpskog ustanka Milošu Obrenoviću možda najbolje svedoči zapis koji je povodom  „zaječarske seče“ – događaja koji je neposredno prethodio konačnom obračunu s Turcima –  ostavio  Dragoljub Jovanović: „ogorčena masa naroda mesto da se raziđe, okrene se jedan mah Turcima, i stane glasno vikati s ove strane Timoka tako da su mogli sve čuti Turci na protivnoj strani: mi smo vam, vele, oružje i konje pokupovali; mi smo vam cicvare pravili i masla davali; mi smo vas u čohu i zlato odenuli, a mi smo išli gladni i bosi i goli, pa vam ne beše sve to dosta, već počeste sve veće i veće namete udarati i naše ljude, koji vam se žališe, apsiti. Dosta je već bilo vašega, jer od danas Miloš nama zapoveda¹.”

Oslobodilac Srbije, knjaz Miloš, u Zaječar je je prvi put stigao 8. jula 1833. godine, na pravo narodno veselje: „okretalo se na ražnjevima stotine jaganjaca i prasića, a vino pilo iz čabrova.” Tom prilikom je uglednim Zaječarcima podelio časti i položaje, postavio sudije, pisare, činovnike… Naredio je i da se počne sa izgradnjom crkve. Već naredne godine, „u leto 1834. godine, doputovao je iz Brestovačke Banje, zajedno sa Miletom Radojkovićem i Stevanom Stojanovićem, i zadržao se četiri dana uz veliko veselje stanovništva. Treći put zaustavio se, sa pompeznom pratnjom i dva topa, na putu za Bregovo gde se sastao sa Husein – pašom kako bi primio sultanovo odlikovanje².”