Милош нама заповеда!

О народном мњењу и осећањима према вођи Другог српског устанка Милошу Обреновићу можда најбоље сведочи запис који је поводом  „зајечарске сече“ – догађаја који је непосредно претходио коначном обрачуну с Турцима –  оставио  Драгољуб Јовановић: „огорчена маса народа место да се разиђе, окрене се један мах Турцима, и стане гласно викати с ове стране Тимока тако да су могли све чути Турци на противној страни: ми смо вам, веле, оружје и коње покуповали; ми смо вам цицваре правили и масла давали; ми смо вас у чоху и злато оденули, а ми смо ишли гладни и боси и голи, па вам не беше све то доста, већ почесте све веће и веће намете ударати и наше људе, који вам се жалише, апсити. Доста је већ било вашега, јер од данас Милош нама заповеда¹.”

Ослободилац Србије, књаз Милош, у Зајечар је је први пут стигао 8. јула 1833. године, на право народно весеље: „окретало се на ражњевима стотине јагањаца и прасића, а вино пило из чаброва.” Том приликом је угледним Зајечарцима поделио части и положаје, поставио судије, писаре, чиновнике… Наредио је и да се почне са изградњом цркве. Већ наредне године, „у лето 1834. године, допутовао је из Брестовачке Бање, заједно са Милетом Радојковићем и Стеваном Стојановићем, и задржао се четири дана уз велико весеље становништва. Трећи пут зауставио се, са помпезном пратњом и два топа, на путу за Брегово где се састао са Хусеин – пашом како би примио султаново одликовање².”