АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Порекло речи „грб”

Православне европске државе нису дуго време имале строгу феудалну организацију. Стога се у њима и појам о грбу јавља много касније. Већ је Новаковић у својој одличној расправи[1] показао  како су у Србији хералдички утицаји почели долазити тек средином XIV века. У вези с тим, и српска хералдичка терминологија није била изграђена и стално се мењала. Најстарија је српска реч знамење, која се спомиње у попису ствари војводе Сандаља г. 1406.[2] и на босанским стећцима. Нешто касније јавља се израз штит, нпр. на Родословљу из Сутјеске с датумом 1482. (вероватно 1582) вели се „племена Немањића штит”. Крајем XVI века долази под угарским утицајем реч цимер, која је у старонемачком језику означавала само украс на шлему, али пошто су се Угри у XIV веку служили на печатима чешће шлемом него штитом (као и Душан на свом новцу), почео је код њих израз czimer да означава цео грб.

У XVI веку примљен је тај израз и код Хрвата, нпр. у Пергошићевом преводу Вербецијева Трипартита (г. 1571) израз litterae armales (племићка грбовна повеља) преведен је „цимерни лист”. У илирском грбовнику Коренића–Неорића г. 1595. вели се да је оригинал тог зборника саставио Станислав Рупчић „бан од цимерја”, тј. херолд-мајстор цара Душана, а изнад сваког грба пише се „краљевине српске цимери”, „племена Немањића цимери” итд.[3]

Изгубивши своју властелу под Турцима, изгубили су Срби и старе изразе за грб. Кад се у XVIII веку обнављају хералдичке традиције Срба у аустријској монархији, терминологија је врло неодређена. Жефаровић, који је превео Ритерову Стематографију, преводи Armorum Illyricorum delineatio, као „оружиј илирических изјасњење”, али служи се и изразом арма. Г. 1733. наводи се у београдској митрополији „1 фигура арма србскога цара Стефана, с черном рамом”. И на свећама које су крајем XVIII века војвођански племићи поклонили манастиру Дечанима пише „Арма от Вуковића”.[4]

У оно доба почели су Срби да се служе и немачким изразом вапн. Нпр. у попису ствари београдске митрополије г. 1733. спомињу се судови „с вапном и именом госп. Вић. Јовановића”, затим издавач „Славено-српских вједомости” у Бечу г. 1792. пише поводом орла да га је „Цар Душан за вапи изабрао”. И кнез Милош пита Јову Ковача г. 1830. колико ће он да наплати „вопн српски”, од њега израђен.[5]

Ипак је све ове речи брзо истиснула примљена од Руса реч грб. И она је германског порекла: од немачке речи Erbe (наследство) примили су Чеси у средњем веку еrb или herb за назив породичног знамења. Од њих су Пољаци узели исту реч herb, а од Пољака у XVII веку Малоруси као гербъ, а затим и Великоруси. Тим изразом служи се већ Јоаким Вујић у своме Путешествију г. 1826, а Дим. Давидовић унео је ову реч у Сретенски устав 1835. г. Примљена и од Хрвата и од Бугара, ова реч је постала општесловенска,[6] исто као и реч краљ, али својом историјом показује откуд су се хералдички обичаји ширили међу Словене.

Александар Соловјев

 

Извор: Соловјев 2014: Александар Соловјев, Историја српског грба, Београд: Catena mundi, стр. 9–10.

[1] Ст. Новаковић, Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности. Годишњица Чупића VI (1884), стр. 1–140.

[2] М. Пуцић, Споменици српски II, 50. У једном илирском грбовнику (у Болоњи) налази се натпис глагољицом: „зламена племена Илирије кућна”. Па и Жефаровић служи се на једном месту речју: „знамење” да преведе латински израз „insignia”.

[3] Исто је у Алтхановом грбовнику г. 1619. (у Болоњи), који је сачувао српски текст.

[4] А. Соловјев, Свеће царице Милице у Дечанима. Гласник Ск. Науч. Др. XIII, (1924), 195 и Јован Рајић вели: „Употреблявалъ Вукашинъ знамя или Арму, по описанiю Дуфресна, царства сербскаго”. Историја III, 702.

[5] М. Гавриловић, Милош Обреновић III, 296; Споменик 52 (1914), 129.

[6] Ипак се Дубровчанин Медо Пуцић служи још г. 1858. речима: „штит или цимер”. Споменици српски I, Б. 1858, стр. XXVII.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

ValtazarBogisic
Претходни чланак

Умро је правник и професор Валтазар Богишић

mirkovic
Наредни чланак

Умро је књижевник и књижевни критичар Чедомир Мирковић